Majmunske boginje: Šta znamo do sada?

Ovo je tip virusa koji se prenosi sa životinja na ljude. Izaziva simptome slične, ali blaže nego velike boginje, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije. Originalno potiče iz Afrike odakle se i proširio. Posebno se razvio u Zapadnoj Africi i basenu reke Kongo. Osim majmuna, bile su zaražene veverice i pojedine vrste pacova. Prenošenje sa čoveka na čoveka je ograničeno ali ipak moguće. Bolest je prvi put otkrivena 1970. godine.

Od tada je bilo više epidemija pretežno u Africi. Onda je sve postalo pitanje i globalnog javnog zdravlja.

Simptomi: Osnovne naznake bolesti su groznica, osip i oticanje limfnih čvorova. U zavisnosti od ljudskog imuniteta inkubacija može trajati i do tri nedelje. Simptomi kasnije određuju dalje lečenje bolesti. Koriste se sva sredstva koja mogu pomoći u oporavku. Majmunske boginje su autoimuna bolest sa simptomima koji je prate i do četiri nedelje. Nakon invazivnog perioda dešavaju se pomenute promene na koži.

Dijagnoza: Da neko ima majmunske boginje moguće je utvrditi ako mu otiču limfni čvorovi u početnoj fazi bolesti. Tako se može razlikovati od drugih sličnih patogena. Može se utvrditi i korišćenjem PCR testa kao što je i kod Kovid -19 virusa. U nekim slučajevima se sprovodi biopsija kako bi se utvrdili rezultati sprovedenih analiza. Da bi nalaz bio što verodostojniji potrebno je obratiti pažnju na nekoliko činilaca. Važno je znati kada su počeli groznica ili osip. Takođe je bitno voditi računa kada je testiranje obavljeno. Na kraju su bitni kakvo je trenutno stanje pacijenta i njegov uzrast.

Prenošenje: Kao što je navedeno u pitanju je zoonoza. To znači da se bolest prenosi u kontaktu ljudi sa zaraženim životinjama. Osim tog načina moguće je da ljudi jedni drugima prenesu virus ukoliko je neko od njih zaražen. Naročito direktnim kontaktom ili kapljično. Moguće je zaraziti se dodirivanjem zaraženih površina.

Mere zaštite: Izrazito je važno raditi na prevenciji i edukovati osoblje u tom pogledu. Zato se mora izbegavati kontakt sa svim zaraženim osobama ili telima uginulih životinja koja sadrže elemente virusa. Problem pravi i to što se završio proces vakcinacije protiv velikih boginja. To dobija na težini ako se zna da je vakcina za do sada bila uspešna u preko 80 odsto slučajeva tretiranja majmunskih boginja.
Terapija i vakcinacija: Potrebno je da zaraženi pacijenti dovoljno unose hrane i tečnosti. Treba voditi računa i o tome ako bolest izaziva druge sporedne reakcije. Evropska medicinska agencija je ove godine odobrila tekoviriman za upotrebu u suzbijanju majmunskih boginja. On još nije distribuiran širem broju korisnika. Kao što je navedeno, vakcina protiv velikih boginja je u značajnoj meri bila delotvorna protiv ovog virusa. Pošto se takve mahom ne proizvode situacija sa prevencijom je dodatno otežana.

Broj zaraženih: Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, majmunskim boginjama je trenutno zaraženo 3.413 osoba u svetu za period od januara do juna. Najviše ih je u Evropi. Skoro 86 procenata od ukupnog broja. U Srbiji je do sada registrovan samo jedan slučaj majmunskih boginja. Od zemalja regiona Slovenija ima osam obolelih, a Rumunija pet osoba. U Nemačkoj i Španiji brojke su preko 500 zaraženih. U Britaniji je ta cifra od skoro 800 slučajeva što je najviše i na svetskom nivou. Ove brojke su u porastu, ali još uvek nema zvanično dostupnih podataka. 

Manje ljudi na planeti je zaraženo majmunskim boginjama u odnosu na koronavirus, ali na njih takođe treba obratiti pažnju. Kompanije razvijaju i rade na rešenjima kako bi se što bolje svet izborio sa bolešću.