Ove namirnice su dramatično poskupele za godinu dana

U prva četiri meseca ove godine, u odnosu na isti period 2021. cene proizvođača proizvoda poljoprivrede i ribarstva u proseku su povećane za 20,1 odsto, a najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama žita – 27,4 odsto i stoka i živina – 24,1 odsto.

Komentarišući cenu krompira, v.d. direktora Centra za krompir u Guči Milić Domanović kaže da su uzrok poskupljenja pre svega troškovi proizvodnje.

- Hemija i đubriva su poskupeli i to je doprinelo tako visokoj ceni na tržištu. Troškovi proizvodnje, u koje, između ostalog, ulazi i radna snaga, energija i nafta najviše su uzrokovali povećanje cena - navodi Domanović za Biznis.rs.
Prema njegovim rečima, domaće semenarstvo je potpuno skrajnuto i upropašćeno, a njegov utisak je da su pod krompirom znatno manje površine zasađene. Kako kaže, kiše i vremenske prilike takođe ne idu "na ruku" ratarima, koji sada moraju da obezbede intenzivnu zaštitu zbog bolesti.

- Ako zbog skupih preparata hemijska zaštita ne bude primenjena verovatno će prinosi biti umanjeni - navodi on i dodaje da se konzumni krompir u Srbiji proizvodi na oko 25.000 hektara.

- Ukupna proizvodnja je od 450.000 do 500.000 tona, dok je prosečna potrošnja po glavi stanovnika oko 50 kilograma, što znači da je Srbiji potrebno oko 250.000 tona za domaću potrošnju - ističe Domanović.

Sekretar Udruženja za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije (PKS) Nenad Budimović za Biznis.rs navodi da je trenutna situacija rezultat svih dešavanja, počevši od pandemije korona virusa, pa do ekonomske krize koja je izazvana ratom Rusije i Ukrajine.
- Ono što je pozitivno je da je došlo do smirivanja cena kukuruza, ako pričamo o hrani za životinje. To su najveći troškovi, ali vrlo je bitno da pratimo non stop šta će se dešavati sa ratarskim kulturama koje stižu na žetvu i berbu. Tu pre svega mislim na pšenicu, kukuruz, suncokret i soju - ocenjuje Budimović.

Na pitanje šta građane očekuje u narednom periodu, on kaže da je teško davati neke velike prognoze i koliko će i šta poskupeti jer se situacija menja iz dana u dan.

- Poenta je da Srbija ima veliku šansu u proizvodnji hrane i da je poslednji momenat da se to iskoristi, da angažujemo sve resurse da proizvodimo kabastu hranu za ishranu goveda u proizvodnji mleka i da povećamo brojno stanje svinja. Jednostavno, to treba da bude zadatak svih nas koji smo u ovom lancu proizvodnje. Da se mere koje je neophodno primeniti zaista i primene. Tu nije reč samo o davanju novca od strane države farmerima, već i o proizvodnji za sopstvene potrebe jer smo došli do toga da je hrana u ovakvoj situaciji definitivno broj jedan - zaključuje Budimović.