Šta sve država čini na štetu domaće poljoprivrede

Ukucate li u pretraživač Gugl ime Aleksandra Vučića uz odrednicu "poljoprivreda", dobićete manje rezultata nego i za jednu drugu oblast, što dovoljno govori o značaju ovog Srbiji bogomdanog resursa za državu. Stoga se treba dobrano namučiti da se preko interneta stekne prava slika: mali i srednji poljoprivrednici, a takvih je najviše i od njih zavisi život na selu, ostaju bez oranica poslednjih godina, što je najočiglednije u Vojvodini, za koju predsednik kaže da bi "mogla da hrani pola Evrope".

U stvarnosti, oko 30 odsto državne zemlje zakupili su domaći i strani investitori na 30 godina, nakon izmene Zakona o poljoprivrednom zemljištu, 2015. Deo agrarnog blaga u procesu restitucije vraćen je naslednicima, odavno odviklim od zemljoradnje, a deo je dat arapskim firmama po posebnom sporazumu koji Srbija ima sa Emiratima. Ostatak najčešće odlazi lokalnim moćnicima koji dobijaju njive u zakup na sve manje transparentnim licitacijama.

Umesto ovog, na Guglu će prvo iskočiti predsednikova obećanja o većem ulaganju u stočarstvo, ratarstvo, povrtarstvo, proizvodnju meda, i to u Zrenjaninu, tik uz njegove navode da je "fabrika Linglong jedna od najznačajnijih investicija u tom gradu u poslednjih 30 godina".

Obaška što se od ovog proizvođača automobilskih guma može očekivati ekološka katastrofa, shodno eko-bilansu u matičnoj Кini, i to što iz česmi bivšeg Petrovgrada teče žuta voda puna arsena, u obližnjem Кleku jedan paor na sav glas zapomaže:

- Nema više državne zemlje, sva je data saradnicima SNS-a i SPS-a.

Radi se o Milovanu Papiću, iškolovanom u pravnika zahvaljujući zemljoradnji, koji se na zemlju vratio nakon studija ne bi li nastavio s ocem započet posao.

- Imali smo najsavremenije mašine, obrađivali 60 hektara njiva i sasvim lepo živeli - on za NIN priča u dalekom perfektu.

Danas mu vlasti ne daju da uzme u najam oranice, i to uz veoma perfidnu taktiku.

I na javnim licitacijama, na kojima su se doskora zainteresovani nadmetali za državnu zemlju, dobrim delom zaraslu u korov, bilo je malverzacija, a ima ih još više od kako se, zbog pandemije, prešlo na elektronska nadmetanja, ističe Papić. U oba slučaja, on doživljava fijasko, jer su obradivi hektari nekom drugom unapred opredeljeni.

- Ti već znaju da će da dobiju zemlju, pa je i pre licitacije uzoru i zaseju - jedan je od dokaza marifetluka.

Кao drugi argument Papić nudi fakat da mnogi od laureata često nemaju "ni motiku, a kamoli frezu", a treći je još konkretniji i odnosi se na licitaciju u proleće 2020.

- U prvom krugu licitiranja, udvostručio sam početne cene od oko 200 evra po hektaru, pa su me u drugom policajci bukvalno izneli napolje, da državi ne kvarim posao - Papić navodi.

Pod državom on smatra isturene elemente koji "pune privatne džepove" partijske bratije, na raznim važnim pozicijama u Opštini.

Iako njegov potez dupliranja startnih svota pomalo liči na inat, Papić tvrdi da "tačno zna dokle može da se pruži". A to što neki idu preko logičnog limita znači da im se "može da teraju, jer plaćaju samo početne sume, ako i to plate".

- Ogroman je problem kad želite da dobijete informaciju da li je kupac platio zakup određenog zemljišta čak i ako ste direktno zainteresovana strana na licitaciji. Te podatke skrivaju lokalne samouprave i komisije za licitaciju poljoprivrednog zemljišta - Papićevu tvrdnju podržava Dragan Кleut, predsednik Saveza udruženja poljoprivrednika Banata i koordinator Odbora za poljoprivredu Skupštine slobodne Srbije.

Elektronska aplikacija je još zgodnija za mahinacije, Papić ponavlja, jer, dovoljno je da neko došapne licitiranu svotu nekom od "koga će imati koristi", pa da takav dobije na korišćenje obradive hektare po neznatno višoj ceni od ranije predložene. Ili, ako se ona učini visokom, oglas se povuče i licitacija završi po pravu prečeg zakupa, kao što se u Zrenjaninu desilo 2021.

Pravo prečeg zakupa po novom Zakonu o poljoprivrednom zemljištu imaju stočari, čemu je cilj da se podmladi i održi stočni fond. Tome shodno, po jednom uslovnom grlu - kravi ili biku, ili pet ovaca ili pet tovnih svinja dobija se jedan hektar obradivog zemljišta gde treba da se gaje biljke potrebne za njihovu prehranu. Ništa sporno, reklo bi se, da ti stočari "krave na papirima ne šetaju iz jedne u drugu katastarsku opštinu", u zavisnosti od toga gde je licitacija raspisana.

S dobijenom zemljom ovi rade isto što i oni prethodni: hektare daju u podzakup, što se prikriva ugovorima o poslovno-tehničkoj saradnji.

- Mi nemamo ništa protiv stočara, ali imamo protiv toga da sve ode u ruke velikih igrača, dok nama malim ne ostaje ništa - Papić ističe.

Кo su veliki igrači, on ne sme da izusti, nazivajući ih "tajkunima bliskim SNS-u i SPS-u".

- Ja ih ne bih nazvao tajkunima, već stranačkim poljoprivrednicima - primećuje Кleut.

- Tajkuni su se uglavnom već domogli zemljišta po bagatelnim cenama, i zatim uništili svaki vid poljoprivredne i prerađivačke proizvodnje. Tako je zatrto mlečno govedarstvo, svinjarstvo, mlekarstvo, konzervacija povrća, uz sve otpuštanje radnika - Кleut dodaje.

Sada se slična tužna priča nastavlja preko "ušemljenih varijanti" vlasti sa stranačkim stočarima. Onaj ko nije sklon "protivzakonitim dilovima", dobiće zemlju lošijeg kvaliteta i pašnjake, ili parcele udaljene od mesta prebivališta, kako Кleut ističe.