Niskim minimalcem se ponižava sopstveni narod

"Ekstremno niske minimalne zarade, koje su na mesečnom nivou višestruko manje od nedeljne zarade u većini zemalja Evrope, su i ekstremno ponižavanje sopstvenog naroda i zbog toga država mora administrativno da ih značajno podigne.

Ekonomski gledano, velika je zabluda da će jeftina radna snaga privući strane investitore. Da su niske nadnice razlog seljenja kapitala, onda bi se kompletna proizvodnja iz Evrope preselila u zemlje sa malim platama. Zato subvencije treba preusmeriti ka domaćoj privredi koje suptituišu uvoz i agraru.

Zbog povećanja minimalne plate, država će poslodavcima nadoknaditi trošak izazvan povećanjem iznosa zarada. Postoji više varijanti kompenzovanja tih rashoda, od ukidanja ili smanjenja poreza na zarade do niza drugih fiskalnih olakšica.

Čini se da bi samo država bila na gubitku, a zapravo bi se desilo sasvim suprotno. Po dohodovnoj formuli, BDP je zbir zarada, amortizacije i profita, pa bi rast plata direktno uticao na rast BDP, naročito, jer je najveći broj zaposlenih u sektoru usluga, gde je dominantan trošak radne snage.

Više plate bi značile veću tražnju, promet, privrednu aktivnost i veći apsolutni iznos PDV-a. Veći prihodi u budžetu bi sasvim sigurno premašili "štetu" iznosa olakšica poslodavcima.

U srednjem roku, minimalna plata bi postepeno dostizala prosečnu potrošačku korpu, čija visina je i danas na granici zadovoljenja potreba jedne prosečne tročlane porodice", zaključuje se u saopštenju Borislava Borovića, predsednika Odbora Narodne stranke za privredu i finansije.