NIN objavio transkript razgovora Stefanovićevog oca i direktora "Srbijašuma"

Istraga protiv Dijane Hrkalović otvorila je neugodna pitanja za samu vlast. Pored pokušaja kontrole štete Hrkalovićeva je bila u samom srcu MUP-a i vlasti, pa neke "mine" nisu mogle da se zaobiđu. U tom sistemu bio je važan i njen nekadašnji saradnik, drugoosumnjičeni Dejan Milenković, tada šef Službe za specijalne istražne metode (SSIM) preko koje su išle sve mere tajnog nadzora koji je sprovodila policija.

Tako je SSIM pratio i direktora JP Srbijašume Igora Braunovića, funkcionera SPS-a i bivšeg zeta predsednika te partije i Skupštine Srbije Ivice Dačića. To je rađeno po zahtevu Odeljenja za borbu protiv korupcije Uprave kriminalističke policije.

Kako je NIN pisao u prošlom broju, Milenković je osumnjičen da je izdao naređenje podređenom u SSIM da skloni diskove na kojima je audio-video zapis sastanka Braunovića i sada pokojnog Branka Stefanovića, oca ministra odbrane Nebojše Stefanovića koji je u to vreme bio ministar unutrašnjih poslova.

Očito da sav materijal nije uništen jer je NIN imao uvid u transkript razgovora Braunovića i Stefanovića u kafani Maksim u Beogradu, zatim rešenje sudije za prethodni postupak kojim se odobrava tajni nadzor Braunovića, ugovore koji potvrđuju da je stariji Stefanović kupio zemljište kod Kosjerića i izveštaje Odeljenja za borbu protiv korupcije o praćenju Braunovića. Ova dokumenta, a posebno transkript razgovora iz restorana "Maksim" potvrđuju sumnje mnogih da se sumnjivi poslovi u koje su uključena državna preduzeća i institucije dogovaraju u uskom krugu ljudi vezanih za sadašnju vlast.

Iz izveštaja Odeljenja za borbu protiv korupcije se vidi da je istraga poslovanja "Srbijašuma" vođena od 2018. i da su na merama bili neki zaposleni. Direktor Braunović je na merama bio od 29. januara 2019. do istog datuma 2020. Tek u izveštaju policije od 17. marta 2021. se navodi da primena tajnog nadzora Braunovića „nije dala očekivane rezultate niti su primenom istih prikupljeni materijalni dokazi protiv osumnjičenog za krivično gonjenje“. Krenimo redom.

Odeljenje za borbu protiv korupcije u izveštaju od 24. januara 2019. sumnjiči direktora "Srbijašuma" Igora Braunovića za zloupotrebu službenog položaja i primanje mita, tako što krši Zakon o javnim nabavkama favorizujući firme koje ne ispunjavaju uslove koji su propisani tim zakonom. Zatim se konkretnije navodi da Braunović favorizuje preduzeće "Roboni" iz Borče, tako što je dao usmeni nalog da se u konkursnu dokumentaciju ubace stvari koje odgovaraju ovom preduzeću.

Takođe se navodi: "S tim u vezi Igor Braunović je porodični prijatelj sa vlasnikom Robonija B. R. (ime poznato redakciji) sa kojim ostvaruje svakodnevne kontakte u ugostiteljskim objektima na teritoriji Beograda". Zatim se navodi da ta saznanja potvrđuje i presretnuti telefonski razgovor od 3. decembra 2018. zaposlene u "Srbijašumama" A. Ž. i izvesnog P. L. (imena poznata redakciji). Navodi se da je P. L. zvao zbog tendera i pitao A. Ž. da li može da se "pogura" i rekao da je spreman da "podmaže". Zatim se citira razgovor ovo dvoje od 18. decembra 2018, kada P. L. kaže: "Treba mu topola, a Roboni se zove firma", pa A. Ž. odgovara: "Roboni se zove firma, a treba mu topola, a mislila sam da nije Bačka Topola".

Istog dana oni razgovaraju o ceni drveta koje prodaju "Srbijašume" po kubiku. Ona kaže: "Do te kombinacije može doći samo čisto prijateljski, to ne može niko da dobije".

P. L: "Pa da, zato da vidimo šta može".
A. Ž: "Neka se zajmi bukvalno, jer P. on će na tome zaraditi pare. A on to ne može ovde nikad da dobije po toj ceni... Baš sada pričam sa Peđom koja je to mašinerija".
P. L: "Meni je to šok da je to toliko jeftino.“
A. Ž: „I meni, jebeno ne mogu da verujem".
P. L: "Još sam ja njemu rekao, okej neka čast, ovo, ono. Ma kaže on, bre to su, nije to baš mala čast, a ja kao šta može jebeno drvo".
A. Ž: "Vidiš to je to, što je meni Igor napisao, zna on to. To je tačno".

Pet dana nakon ovog policijskog izveštaja 29. januara 2019. sudija za prethodni postupak Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu, ili žargonski Specijalnog suda, daje naredbu za tajni nadzor Braunovića, na zahtev Tužilaštva za organizovani kriminal.

U obrazloženju naredbe se navodi da postoje osnovane sumnje da je Braunović favorizovao preduzeće "Roboni", pa se ponavljaju navodi iz izveštaja policije.

Navodi se: "Takođe postoji osnovana sumnja da je preduzeće Roboni samo jedno od više desetina preduzeća sa kojima 'Srbijašume' zaključuju ugovore o prodaji drvne građe i da je svako od tih preduzeća u obavezi da Braunoviću daje novac u vidu mita i to iz razloga što 'Srbijašume' prodaju drvnu građu po ceni znatno nižoj od tržišne, odnosno po ceni od pet evra po kubiku, minimalna tržišna je 35 evra.

Zloupotrebe u postupcima javnih nabavki koje sprovode "Srbijašume" su konstatovane u izveštaju Državne revizorske institucije, koja je izvršila reviziju poslovanja navedenog preduzeća i u istom navela da su Srbijašume izvršile nabavku javnih dobara i usluga u iznosu od 63,76 miliona dinara, bez sprovođenja postupka javnih nabavki, što je suprotno Zakonu o javnim nabavkama".

Još se navodi u naredbi sudije da osumnjičeni Braunović ima "razvijenu bezbednosnu kulturu, deluje konspirativno i diskretno, komunikaciju vrši neposredno, kontaktima i sastancima na otvorenom prostoru", pa se i iz tog razloga izdaje naredba o tajnom nadzoru.

Praćenjem Braunovića došlo se do najzanimljivijeg dokaza - sastanka u restoranu "Maksim" sa Brankom Stefanovićem, ocem tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića.

- Kako se navodi u izveštaju policije, sastanku su prisustvovali nepoznati muškarac, skraćeno - NM, i izvesni Pećanac, o kome nema drugih podataka. Pripadnici SSIM-a koji su sprovodili tajni nadzor po zahtevu Odeljenja za borbu protiv korupcije načinili su audio-video zapis celog sastanka u "Maksimu", ali i transkript. NIN je imao uvid u transkript celog razgovora sa tog sastanka, ispisan na 19 stranica - navodi se u tekstu NINa.

Četiri sagovornika govore pre svega o osnivanju sportskog udruženja nakon čega bi otvorili streljanu, zatim o kupovini zemljišta - placeva po Srbiji, poslovanju "Srbijašuma", "Telekomu"…

Najzanimljivije je da razne sporne stvari iz ovog razgovora izgleda nikada nisu bile predmet nekih daljih istraga. Zanimljivo je da li je plan o sportskom udruženju i streljani realizovan i šta je sa zemljištem i objektima koje je kupio Branko Stefanović.

Mnoge stvari ostaju nejasne jer sagovornici prekidaju jedan drugog, ne završavaju započete rečenice, a nekad govore uglas, pa se i u transkriptu konstatuje na više mesta da je - nerazumljivo to što govore.