Slučaj Linglong: Robovi novog doba

Ova trka ka dnu, kako se kolokvijalno naziva besomučno privlačenje stranih investicija, bez obzira na njihovo poreklo, kvalitet, kriterijume, iznos subvencija koje im se daju, a naposletku i tretman radnika, ovih dana je, čini se, dotakla dno. Barem u Srbiji. Ne samo zato što su mediji i neke nevladine organizacije otkrili uslove u kojima žive i rade kineski i vijetnamski neimari, uposleni na izgradnji fabrike guma Linglong u Zrenjaninu, već i zbog reakcije srpskih vlasti na ono što se u tom gradu dešava.
I ovoga puta, baš kao što je to bio svojevremeno slučaj sa Fijatom ili nekim drugim zvučnim investitorom, vlast je otvoreno stala na njihovu stranu, jasno stavljajući do znanja da nema ama baš nikakvu nameru da preispituje ugovorenu investiciju i da joj na pamet ne pada da izgubi Linglong zato što tamo neki radnici žive i rade, takoreći, kao robovi. U zamenu za odgovore kako se to sve desilo, ko je i pod kojim uslovima doveo oko 500 vijetnamskih radnika u Zrenjanin, zašto im je i ko uzeo pasoše, imaju li oni boravišne i radne dozvole, a što nalaže aktuelni Zakon o zapošljavanju stranaca, javnost je dobila niz uvredljivih objašnjenja: od onoga da se ovde radi o isključivoj povici na kineski kapital, do toga da ti radnici zarađuju 900 evra mesečno i sami biraju gde će i kako živeti od svoje mesečne plate.
NIN je istraživao pod kojim to uslovima strani radnici rade u Srbiji. Da li je ovo što se ovih dana dešava u Zrenjaninu trgovina ljudima ili puko nepoštovanje radnog prava, na kakvo i naši radnici naleću gotovo svakodnevno? Važe li to u Srbiji domaći zakoni ili pak nečiji drugi?
Za početak, precizan broj stranih radnika u Srbiji nije poznat zato što deo njih dolazi da radi na crno.
 
Procene su da ih samo na gradilištima ima oko 13.500, a o uslovima u kojima rade i načinu na koji su taj posao dobili saznaje se tek pošto u javnost procuri neki problem. Poput onoga kada su proletos turski radnici zaposleni na izgradnji jednog od objekata Beograda na vodi i zgrade na Novom Beogradu štrajkovali zbog neisplaćenih zarada, ili kada su se prošle godine indijski radnici u Кraljevu, angažovani na izgradnji auto-puteva u Srbiji, pobunili jer im nisu ispunjeni uslovi koje su dogovorili sa poslodavcem.Ovde se nailazi odmah i na drugi potencijalni problem, a to je upravo poslodavac koji je radnike angažovao. Razumevanja radi, kineski Linglong, koji je od države dobio 75 miliona evra za zapošljavanje naše radne snage, a od Zrenjanina zemljište za izgradnju fabrike, pa naposletku i ulicu u nekadašnjem Petrovgradu, nije ovim vijetnamskim radnicima poslodavac. Oni su angažovani na izgradnji fabrike za koju je kineski Linglong dobio državnu pomoć, kao i drugu neophodnu infrastrukturu, a u kojoj će sutra, kada počne da radi, raditi domaći radnici. Ili bi barem tako moralo, ako se i dalje poštuju ovdašnji propisi.