Zbog koga se Vučić ovoliko naoružava?

Poznato je da su autokratski lider, širom sveta, opsednuti bezbednošću i da ulažu ogromne svote novca u naoružanje vojske, koja je u njihovoj službi, a sve u funkciji održanja na vlasti. Svaki autokrata, opijen moći, u konstantnom je strahu od pobune naroda, a u večitoj paranoji da li mu bliski saradnici rade o glavi i da li su mu lojalni. Sve se to, naravno, obavlja nauštrb drugih važnih društvenih delatnosti, kao što su obrazovanje, zdravstvo, kultura...

I dok se, recimo, odlaže održavanje Sajma knjiga, navodno, zbog epidemiološke situacije, Aleksandar Vučić ne vidi ništa sporno da u trenutku kada dnevne brojke zaraženih premašuju 7-8 hiljada ljudi, organizuje Sajam naoružanja, kako bi poslao važnu poruku da će Vojska Srbije, koja se nalazi pod njegovom kontrolom, braniti njegovu vlast svim raspoloživim oružjima.

Drugačije se i ne može objasniti Vučićeva fasciniranost oružjem, dok narod grca u bedi i siromaštvu i na ivici je da se pobuni protiv nepravde i tiranije vlasti.

Naravno, Vučić kao majstor medijskih spinova, sve to predstavlja kao pokušaj odvraćanja neprijatelja od napada na Srbiju, tvrdeći kako je svo to naoružanje u funkciji mira.

- U svetu interesa nema milostinje za slabe već poštovanje za snažne i zato je važno da razvijamo odbramenu industriju - kazao je naprednjački lider, navodeći da je razvoj domaće odbrambene industrije važan kako Srbija "ne bi mogla da bude ponižavana i ugrožavana".

Interesantno je, da je Vučić, dok je sve to izgovarao, bio u društvu osobe (Nebojša Stefanović - prim.aut.) koju je proglasio špijunom stranih obaveštajnih službi, a obavlja dužnost ministra odbrane. Koga to Vučić pravi ludim? Sa stranim špijunom govori o bezbednosti zemlje. Ima li to igde na planeti?

Međutim, Vučić nikako da kaže ko to želi da Srbija bude ponižena i ugrožena, pa će onda upotrebiti oružje protiv njega. Srpski šef države uporno potcenjuje inteligenciju ovog naroda i drži ga maloumnim, te misli da niko ne uviđa kako ovo mahanje oružjem nije namenjeno spoljnom faktoru, prema kojem je Vučić servilan i poslušan, već ima dve važne funkcije na domaćem terenu: prvu, da pričama o spoljnoj ugroženosti homogenizuje svoje biračko telo, a sebe predstavi kao jedinog koji brine za narod; i drugu, da taj isti narod odvrati od pobune.

Svedoci smo da svaki put pred izbore Vučić i njegova medijska mašinerija govore o spoljnim pretnjama, izazovima, namerama svetskih centara moći da destabilizuju Srbiju koju Vučić "lavovski" brani, a kada se izbori okončaju onda nas ceo svet voli, poštuje, uvažava, ceni, što je, opet, naravno, zasluga Vučića.

Zna, vrlo dobro, Vučić da i nema sa kim i da ne može ni sa kim da ratuje, izuzev sa sopstvenim narodom koji je doveo na rub egzistencije. To je dokazao i prošle godine, kada je njegova policija brutalno tukla mirne demonstrante na ulicama Beograda. Protiv NATO i EU ne može, sve i da želi, a protiv suseda ne sme. Zato mu jedino preostaje sopstveni narod.

Pročitan si, Vučiću, ali ti džaba rabota, kad se digne kuka i motika, neće te spasiti ni sve armije sveta.