Šta sve vlast izbegava da odgovori u slučaju Šarić

U reakcijama na poslednju sudsku odluku u postupku protiv Darka Šarića izostavljeni su mnogo važniji neobjašnjeni raniji događaji vezani za ovaj slučaj. Posle više godina nema odgovora na mnoga pitanja. Ko je napadao svedoke saradnike i ubijao članove njihovih porodica? Ko je iz BIA ugrozio bezbednost tužioca Saše Ivanića zaduženog za ovaj postupak? Zašto su nakon predaje Šarića 2014. smenjeni svi iz MUP, BIA i suda koji su bili uključeni u međunarodnu akciju Balkanski ratnik 2009? Gde se do predaje krio prvooptuženi?

Zašto su mediji bliski aktuelnoj vlasti vodili kampanje protiv učesnika akcije Balkanski ratnik i svedoka saradnika u postupku? Kakva je veza sadašnjeg ministra zdravlja Zlatibora Lončara sa ovim kartelom? Kad god govore o slučaju Šarić, predstavnici vlasti zaobilaze ova pitanja. Tako je bilo i nedavno kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić komentarisao poslednja dešavanja. On je negirao da je odluka o ukidanju presude Šariću povezana sa predsednicom Vrhovnog kasacionog suda (VKS) Jasminom Vasović, što je u saopštenju dan ranije navela opoziciona Stranka slobode i pravde.

U maniru zaobilaženja svih nezgodnih tema vezanih za Šarića, prozvao je predsednicu Veća VKS-a, jednu od pet sudija koji su većinom glasova poništili drugostepenu presudu iz proceduralnih razloga. „Odluku da se presuda vrati na prvostepeno odlučivanje nije donela Vasović nego legenda 5. oktobra i demokratske javnosti, koja je dala intervju NIN-u (29. aprila 2021, prim. a.) a protiv koje ja nemam ništa, a to je Radmila Dragičević Dičić. Pretpostavljam da je ta odluka doneta u skladu sa zakonom i pravom“, rekao je Vučić.

Zanimljivo je da je odluku Veće VKS donelo 22. aprila 2021, kako se vidi u dokumentu koji je dostupan na sajtu suda, ali je objavljena tek kada je NIN 15. juna objavio vest o tome na društvenim mrežama. Šta će se i kada objaviti obično je nadležnost predsednika suda, sada Jasmine Vasović koja je bila jedini kandidat za najvažnije mesto u sudstvu.

Šarić i njegova grupa i dalje su prvostepeno osuđeni za krijumčarenje 5,7 tona kokaina iz Južne Amerike tokom 2008. i 2009. Odluka VKS-a da poništi odluku Apelacionog suda u Beogradu kojom je potvrdio osuđujuću presudu Specijalnog suda (Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu) doneta je zbog proceduralnih razloga i nije dovela u pitanje činjenice utvrđene ranijim presudama. Veće VKS je prihvatilo samo zahteve Šarićevih advokata za zaštitu zakonitosti, u kojima se navodi da su sudije Apelacionog suda Milimir Lukić i Bojana Paunović morali da budu izuzeti, jer su ranije učestvovali u odlukama o pritvoru u slučaju Šarićeve grupe. Svi drugi zahtevi su odbijeni. Šarić je tako ostao prvostepeno osuđen kao organizator grupe za krijumčarenje kokaina na 15 godina i u odvojenom postupku za pranje novca na devet godina zatvora, o kojem će tek odlučivati Apelacioni sud.

Mnogo važnije od ovog su otvorena pitanja koja vlast zaobilazi. Glavni svedok saradnik Nebojša Joksović bio je ugrožen. Njegov bliski rođak Radovan Joksović ubijen je 3. jula 2012, u Beogradu, a ranjen je suvozač Predrag R. Pre toga je pretučen rođeni brat Joksovića. Štamparija Joksovića u Žarkovu je dva puta napadnuta. U maju 2011. ispaljena su tri projektila iz „zolje“, a avgusta 2015. bačena je bomba. Juna 2012. bačena je bomba i na Joksovićev kafić u Žarkovu.

Nakon ovih napada usledila je kampanja u režimskim medijima, a najdalje se otišlo 23. februara 2015. kada je jedan opskurni sajt objavio fotografiju iz službene elektronske evidencije MUP-a zamenika tužioca za organizovani kriminal Saše Ivanića, nadležnog za Šarića. Kancelarija poverenika za informacije i zaštitu podataka utvrdila je da je neko iz BIA nezakonito uzeo fotografiju i da je ona zatim objavljena na sajtu koji podržava Šarićev kartel. U BIA su tvrdili da istu karticu za pristup evidenciji MUP-a koristi više njihovih pripadnika, pa ne znaju ko ju je zloupotrebio.

Kancelarija poverenika tada je podnela krivičnu prijavu protiv nepoznatog počinioca iz BIA, ali se po njoj do danas nije postupalo. Krivična prijava nije sprečila TV Pink da 29. maja 2020. objavi istu fotografiju uz izjave Šarićevih advokata koji su tražili izuzeće tužioca. Važnije od toga što niko nije procesuiran za zloupotrebu ličnih podataka, za šta je zaprećena kazna do tri godine zatvora, jeste što nije otkrivena veza iz BIA sa kartelom. Nakon predaje Šarića marta 2014, smenjeni su svi učesnici akcije Balkanski ratnik iz MUP i BIA koji su dobili međunarodna priznanja, čak i istražni sudija Dragan Lazarević, koji je odobrio da se presretne komunikacija klana.

Ove smene su pratile i kampanje blaćenja u režimskim medijima. Kasnije su iz Specijalnog suda sklonjene i sudije Vladimir Vučinić i Aleksandra Trešnjev koji su bili u veću koje je Šarića 2015. osudilo na 20 godina, a Apelacioni sud je tu presudu oborio iz sličnih razloga kao ovu sada pravosnažnu. Zbog promene zakona, koji je tada retroaktivno primenjen - da sudija u sudećem veću ne može da bude onaj koji je odlučivao u istom predmetu u istrazi. Apelaciono veće je zbog toga poništilo presudu, ali to nije bila zakonska prepreka da pravosnažno oslobodi Bojana Stanojkovića, Šarićevog kuma, koga je tužilaštvo teretilo kao jednog od vođa klana. Novo veće Specijalnog suda je odbilo zahtev tužilaštva da u dokaze uvrsti presretnute razgovore u kojima učestvuje i Stanojković koji je bio u bekstvu dok nije oslobođen.

Ostatak teksta pročitajte u novom broju NIN-a.