Ko je kriv što su rezultati pilot mature očajni?

Njihovo saopštenje prenosimo u celosti.

Krenimo redom. Posle 2000. godine osnovni motiv je bio uvođenje što više psihologa i pedagoga u škole. Što više dodvoravanja roditeljima i đacima i direktorima škola, sem časnih izuzetaka, koji ništa drugo ne znaju, osim da proveravaju da li je nastavnik došao u školu ili da li su čisti toaleti i učionice. Više su gledali lične interese, nego interese škole.

Postavlja se pitanje zašto su neki direktori na tim funkcijama više od 20 godina?

Da krenemo od pedagoga i psihologa i kakav je rezultata njihovog rada. Đaci sve više i više beže sa nastave, problemi u održavanju nastave su nebrojeni, a nastavnik može da održi čas samo uz pomoć besedina. Dotle pedagozi i psiholozi znaju da kažu samo „đak je uvek u pravu“. Čak se ide dotle da premeštaju učenike iz razreda u razred samo zato što se neki učenici poznaju i žive blizu škole.

Nakon toga usledio je Zakon o osnovama sistema obrazovanja koji je prošao pod parolom „Žare, hvala ti za plus 10“. Zakon je đacima omogućio da koriste mobilne telefone, da šetaju po učionici i rade šta hoće bez bilo kakvih posledica. Sa druge strane, nastavnicima su oduzeta sva prava i mogućnost da obavljaju bilo kakav pedagoško-obrazovni rad. Bilo kakva žalba ili pritužba na rad ili ponašanje učenika svodi se na to da direktor u saradnji sa psiholozima i pedagozima optuži nastavnika da ne zna da drži čas. Ako se u sve uključe i roditelji koji obično zaprete inspekcijom, onda je stezanje nastavnika za vrat još veće.

U hodnicima škola roditelji presreću nastavnike, u zbornici ih napadaju direktori, a u učionici đaci.
Pa ko je kriv nego nastavnik, jer ne uspeva da se izbori protiv ovih anomalija u društvu. Propada, jer ćuti i savesno i odgovorno radi svoj posao prosvetnog radnika i učitelja naše dece.

Izostajanje sa nastave, da li opravdano ili neopravdano, našta je Forum srednjih stručnih škola već ukazivao kada je upozoravao da deca više vremena provode u kladionicama i kafićima nego u školi, je velika pošast i veliko zlo. Postoje primeri u većini škola da prosečno po učeniku bude i preko 200 izostanaka tokom školske godine. I opet je kriv nastavnik.

Ocenjivanje je takođe veliki problem. Deca iz osnovnih škola izlaze u preko 80% slučajeva sa odličnim ili vrlo dobrim uspehom, a često te ocene nemaju pokriće u znanju. U srednjim školama jedinica kao ocena ne postoji. Ako se slučajno i desi da neki učenik dobije ocenu jedan za kraj školske godine ili na popravnom ispitu, onda se traže raznorazni zaobilazni putevi kako bi ta ocena bila popravljena. Nastavnik je pod velikim pritiskom i to od roditelja, učenika, raznih veza i vezica, direktora pa čak i Ministarstva. Đaci koriste ovakve okolnosti, pa uz pomoć roditelja, direktora Ministarstva, inspekcija bukvalno vrše takav pritisak na nastavnike da oni moraju da budu odlični.

I nastavniče, opet si ti kriv. Mogući uzroci lošeg uspeha i ponašanja đaka je decenijski odnos prema prosveti koju vlast tretira kao trošak, a ne investiciju za budućnost!!! Usavršavanje nastavnika svodi se na crtanje kamiončića i aviončića i ovakve obuke uglavnom drže pedagozi i psiholozi iz raznih krajeva zemlje Srbije. Nastavniče, kriv si zato što tražiš stručnu obuku. Nastavniče, ti si kriv zato što se lažiraju i šminkaju uspesi svih struktura u školi.

Ti si kriv što su direktori škola po pet mandata na tim funkcijama i što su zbog toga umislili da su Bogom dani, dakle niti zamenljivi niti promenljivi.
Nastavniče, nisi kriv!!! Trpiš udarce sa svih strana, ćutiš i saginješ glavu.

Krajnje je vreme da ustaneš i kažeš DOSTA!!!