Ako ne ćutiš, trpiš i klimaš glavom - dobiješ otkaz!

Nagrađivana mlada učiteljica iz Kragujevca koja je došla u planinsko selo kod Kuršumlije da uči decu i na kraju dobila otkaz, nastavnici u blačkoj Osnovnoj školi "Stojan Novaković", koji su takođe ostali bez posla, profesorka iz Užica koja je dobila otkaz, kao i koleginica iz Novog Sada koja je demonstrativno spalila svoju diplomu obeležili su prošlu godinu. Ovu 20121. obeležilo je i potresno pismo ministru mladog nastavnika Petrovića.
Laureat priznanja "Edukator godine 2020", pisac priručnika koji je nadležno ministarstvo prevelo na pet jezika nacionalnih manjina, po priči kolega besprekoran u svom poslu, on nije bio dostojan stalnog radnog mesta, već osoba kojoj je direktor posvetio čas.

U pismu koje je objavio na svom Fejsbuk profilu, a Direktno ga preneo, on navodi svoju impresivnu biografiju i pita ministra Branka Ružića: "Ima li u prosveti mesta za njega?"

Ministar za sada ćuti, a Petrović je angažovao advokata. I dok je direktor te gimnazije na šestomesečnom usavršavanju u Americi, nastavnik je morao da se oprosti od svojih đaka i dnevnika.

Nažalost ove priče nisu usamljene i sve ih je više, a noćna mora svih onih koji godinama rade na određeno počeće opet u junu i avgustu, kada se završava ova i počinje nova školska godina.

- Punih šest godina radim na zameni, ili dobijam časove koji su višak, menjam škole, upoznala sam sva okolna mesta, radila sve što je moj posao i što nije, ali uvek neko tamo peti dobije za stalno. Moram da kažem da sam bila jedan od boljih sudenata u svojoj generaciji i odavno mi se sve smučilo. Obijala sam vrata svih nadležnih, bilo je to ponižavajuće, ali sam se nadala da će se moje ocene uzeti u obzir. Nažalost nisu. Umorna sam do svega. Čekam da se završi ova školska godina u kojoj u nekoliko škola imam časove i da opet obijam vrata i molim za posao - kaže jedna nastavnica iz Niša.

Dodaje da se ispostavilo da uvek neko ima jaču vezu, a kako nije u stranci, sva vrata ostaju zatvorena.
Bilo je ovoga i ranije, naravno, ali sada se čini da je sve izmaklo kontroli. Pritisak koji trpe oni koji bi trebalo da budu rasterećeni, sve je veći, a njihova sudbina uvek na klackalici.

To je ono što je ova vlast dobro nametnula da svi budu privremeni, zato moraju da ćute, trpe i poslušno klimaju glavu, jer ih u suprotnom preko noći začas zamene.