"KAD MISLI POSTANU PRETEŠKE..." Knjiga o Andrei Bojanić

Knjiga je sastavljane od spisa sa suđenja, izjava svedoka, tekstova u novinama, a u njoj je definitivno najpotresniji tekst Sava Bojanića, oca nastradale, u kojoj opisuje koliko mu ćerka nedostaje.

Knjiga bi trebalo da predstavlja svojevrsni spomenik Andrei, koja je stradala u Ustaničkoj ulici tog 18. jula 2013. godine. Bazira se na izveštajima, veštačenjima i spisima koji su korišćeni tokom sudskog postupka u kome je Mitrović zbog izazivanja nesreće dobio 11 meseci uslovne kazne.

Između ostalog, u knjizi su i brojni iskazi svedoka koji su te večeri bili očevici saobraćajne nesreće. Većina njih tvrdila je isto – da je Andrei bilo zeleno svetlo na semaforu i da se vozač koji ju je udario kretao brzinom od oko 100 kilometara na čas. Knjiga je sastavljena i od veštačenja rađenih tokom postupka, u kojima se ukazuje i na brojne nepravilnosti. Navodi se da je sporan i video-snimak nesreće, odnosno, postavlja se pitanje gde se nalazi originalni zapis.

Definitivno je najpotresniji tekst na samom kraju prezentacije, a iza koga stoji Andrein otac Savo Bojanić, čiji deo prenosimo:

"Kad misli postanu preteške, tad poslažem uspomene sa tvojim osmehom.

Naslonim glavu na prozorska okna i pogled odluta negde u noć… Sa druge strane, grad svetli u mraku, a ja se zapitam: “Koliko je onih koji su u nebo zagledani, tražeći zvezdu padalicu, sa nemom molitvom na usnama? Iza koliko prozora, duše sudbinom slomljene, slabašno u mraku sijaju? Koliko je onih što u akordima nekih pesama, traže bar malo mira?

A grad i dalje svetli, i u njemu hiljade priča, koje će ostati neispričane…"