Politika: Onlajn nastava rezultirala rupama u znanju i lošijim uspehom

Onlajn obrazovanje doprinosi održavanju kontinuiteta, ali ne i kvaliteta nastave i učenja u epidemiološki uslovljenim okolnostima u atipičnoj školskoj godini u kojoj časovi traju 30 minuta, a u učionice svakodnevno dolaze samo osnovci od prvog do četvrtog razreda, piše Politika.

Obrazovna postignuća su lošija u odnosu na prosečan uspeh učenika kada osnovne i srednje škole funkcionišuu redovnim okolnostima, zaključci su pedagoških kolegijuma u školama nakon nastavničkih veća na kojima je sumirano pokazano znanje i napredovanje učenika u prvom tromesečju ove školske godine.

Učitelji primećuju da prvacima mnogo teže ide prilagođavanje na nove obaveze i usvajanje radnih navika kada u školu dolaze na tri časa od po pola sata ili odlukom roditelja ne pohađaju nastavu u učionici.

Obrazovni sistem uprkos svim poteškoćama, optimalno funkcioniše, stav je direktora škola, ali saglasni su da analize pokazuju slabije rezultate.

- Razlika postoji između neposrednog rada sa učenicima u učionici i obrazovanja na daljinu ili kombinovanog modela koji uključuje obe varijante. To se vidi i u ocenama. Koliko god nasavnici imali razumevanja, a imaju ga, ne gledaju kroz prste i ne daju više ocene koje nisu rezultat znanja, jer bi to, objektivno, bilo na štetu učenika. Za slabije napredovanje ove godine ima više razloga. Deca manje uče, jer ne dolaze u školu svakodnevno. Kada nije na času u školi, većina đaka upozna se sa gradivom iz TV lekcije, ali ne prepiše sve što treba i ne uradi domaći zadatak - kaže za Politiku Mirjana Sloboda, predsednica aktiva direktora osnovnih školi Starog grada.

Dodaje da je slabiji rezultat očekivan i zbog toga što obim gradiva nije manji, a nije moguće ni uskladiti kontinuitet predavanja iz učionice s onima koje đaci prate na TV ekranu.

Cveta Mitrović, pomoćnica direktora Druge ekonomske škole u Beogradu, kaže za Politiku da su srednjoškolci poprilično nezadovoljni načinom rada.

- Kažu da im treba mnogo više vremena da savladaju lekcije koje im ne predaju njihovi profesori i jednostavno ne shvataju da je onlajn nastava nešto što ih obavezuju da rade. Gomilaju se nenaučene lekcije, što se odražava na ocene. Kad kažu da se ne osećaju dobro, da bi radije da prate onlajn nastavu, da imaju temperaturu ili su bili u kontaktu sa kovid pozitivnim osobama, ne možemo da im ne verujemo, niti da ih šrimoramo da dođu u školu na proveru znanja. Tako nam je jedan broj učenika ostao neocenjen, a ima i nedovoljnih ocena - objašnjava Mitrović.

U najnezavidnijoj situaciji su maturanti i prvaci u srednjim stručnim školama, zaključuje Mitrović.