Društvo i ekonomija
12. 09. 2020. 15:52 0
Decenije neulaganja ostavile trag na opremljenost bolnica
Tokom poslednjih skoro dvadeset godina državne investicije u zdravstvu često su bile manje nego u uporednim zemljama centralno-istočne Evrope što se odrazilo na opremljenost zdravstvenih ustanova, piše Fiskalni savet u svom poslednjem izveštaju.
Kako se navodi, podaci Eurostata pokazuju da Srbija zaostaje za zemljama CIE po broju dijagnostičkih medicinskih aparata, prenosi Nova ekonomija. Prema broju medicinske opreme na 100.00 stanovnika, državno zdravstvo u Srbiji raspolaže sa upola manje CT skenera, Gama kamera i jedinica za radio terapiju i čak 3-4 puta manje PET skenera, magnetnih rezonanci i jedinica za angiografiju nego što je to slučaj u zemljama CIE.
Pri tome, čak i uz blago povećanje javnih ulaganja u poslednje dve decenije, nivo investicija nije bio dovoljan da se osetnije smanji zaostatak koji Srbija ima u odnosu na posmatrane zemlje. Štaviše, u pojedinim slučajevima (PET skeneri, jedinice za angiografiju) jaz u odnosu na zemlje CIE se proširio.
Pored medicinske opreme, Srbija ne raspolaže ni dovoljnim brojem bolničkih kreveta za određene vrste nege, navodi Fiskalni savet. Izveštaji Batuta ukazuju na nesrazmeru u pogledu raspoređenosti kreveta za različite vidove nege – višak postelja za kratkotrajnu hospitalizaciju i manjak za stacionarno lečenje posebnih bolesti.
Navodi se da Srbija ima manji broj i lošiju strukturu medicinskog osoblja. Premda lekari i drugo medicinsko osoblje nisu direktno povezani sa kapitalnim ulaganjima, raspoloživost kadra i njegova struktura predstavljaju najvažniji resurs zdravstvenog sistema. Uporedna analiza ukazuje da Srbiji nedostaju lekari specijalisti i bolje obučene medicinske sestre - naime Srbija je u 2018. godini imala oko 300 lekara na 100.000 stanovnika što je za petinu manje nego u zemljama CIE.
Kada je reč o medicinskim sestrama i babicama (akušerke) njihov broj čak je i nešto veći nego u zemljama CIE (550 u Srbiji naspram 540 u zemljama CIE), ali se njihova struktura osetno razlikuje.
Nedovoljna ulaganja, opremljenost i manjak medicinskog kadra negativno su se odrazili i na liste čekanja.
Država već duže od deceniju ne uspeva da obnovi najveće kliničke centre, iako su sredstva za to obezbeđena još 2006. godine, podseća ova institucija. Neadekvatan odnos koji država ima prema zdravstvu ogleda se i u činjenici da rekonstrukcija i opremanje kliničkih centara kasni već 14 godina.
U narednom periodu potrebno je snažno povećati ulaganja u zdravstvo, ocenjuje Savet.
Komentari 0
ostavi komentar