"Mladić nije počinio zločine protiv Hrvata i muslimana"

- Odbrana poziva apelaciono veće da preinači osudjujuću presudu za učešće Mladića u sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu - rekao je branilac Dragan Ivetić u popodnevnom delu rasprave.

Prvostepenom presudom, Haški tribunal je, u novembru 2017, generala Mladića (77) osudio na doživotni zatvor, kao protagonistu sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bilo trajno i nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi uspostavljanja srpske dominacije.

Tom presudom, bivši komandant Vojske Republike Srpske (VRS) proglašen je krivim za genocid u Srebrenici - progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.

Na tu presudu, žalbu je uložila odbrana, tražeći da Mladić bude oslobođen ili da mu bude ponovo suđeno.

Branilac Ivetić ocenio je da je prvostepeno veće "počinilo jasnu grešku u rezonovanju kada je zaključilo da je Mladić dao značajan doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu", koji je trajao od 1991. do 1995.

Ivetić je ukazao da su "mnogi zločini", kojim se u presudi dokazuje zaključak o Mladićevom doprinosu zločinačkom udruženju, počinjeni pre nego što je Mladić došao u BiH i, u maju 1992, preuzeo komandu nad VRS.

To, po generalovom braniocu, znači da je "vrlo pogrešan" i sudskoj praksi suprotan zaključak iz presude o Mladićevom "značajnom doprinosu" zločinačkom udruženju.

- Zločini počinjeni pre nego što je Mladić uspostavio komandu i kontrolu nad VRS ne mogu biti korišćeni za utvrdjivanje njegove odgovornosti - rekao je Ivetić.

Prema odbrani, prvostepeno veće oslanjalo se na posredne dokaze da je Mladić "delio zločinačku nameru" sa drugim učesnicima u poduhvatu, a zanemarilo je "direktne dokaze", poput Mladićeve ratne beležnice, koji su govorili da to nije bio slučaj.

Advokat Ivetić je sugerisao da dokazi pokazuju da Mladić nije odobravao navodne ciljeve zločinačkog udruženja.

Prvostepeno veće je, pored toga, propustilo da utvrdi kojim je tačno aktima Mladić dao značajan doprinos zločinačkom poduhvatu, tvrdio je zastupnik odbrane.

Kao pogrešno, Ivetić je naveo i to što je prvostepenom presudom Mladiću pripisana odgovornost za zločine srpskih paravojnih formacija, uprkos obimnim dokazima da je general tokom celog rata naredjivao razoružavanje i rasformiranje paravojski.

- General Mladić se nije mogao istovremeno boriti da iskoreni paravojske i podržavati njihovo delovanje u ostvarivanju ciljeva zločinačkog udruženja - kao što piše u presudi, naglasio je branilac Ivetić.

Mladićev branilac je sugerisao i da su "legitimni ciljevi" VRS bili drugačiji od ciljeva političkog vodjstva RS, kao i da "političke namere nisu dovoljne da se dokaže zločinačko udruženje".

Druga Mladićeva zastupnica Pita-Luiz Bagot (Peta-Louise Baggot) pogrešnim je označila i nalaz iz presude da je VRS, pod Mladićevom komandom, terorisala stanovništvo Sarajeva. Bagot je ocenila da je prvostepeno veće zaključak o Mladićevoj odgovornosti izvelo na osnovu usvojenih činjenica iz prethodnih suđenja njemu podređenim oficirima, "u odsustvu bilo kakvih dokaza optužbe o počiniocima".

Tokom prepodnevnog dela, Mladićevi branioci četiri puta su morali da, na nekoliko minuta, zaustave obrazlaganje žalbe zato što je video veza sa sudijama bila prekinuta.