Potpisnik prosvetara: Podrška lekarima je pitanje života ili smrti za sve nas

Medicinski radnici koji se već mesecima bore da sačuvaju živote svih nas, napravili su peticiju "Ujedinjeni protiv kovida" koju je do sada potpisalo 2.824 lekara. Zbog čega su ih prosvetni radnici podržali?

- Razloga ima više, ali glavni je sigurno taj što smo prepoznali težinu njihovog položaja u bremenu odgovornosti koji nose i brizi za svakog pacijenta o kome se staraju; bol za svakog koga izgube, dok im pred očima umiru u mukama i na rukama; pakao kroz koji prolaze zatvoreni u plastične „džakove“, daleko duže nego što im smena zahteva; bez odmora i vremena sa svojim porodicama, a neprekidno u opasnosti da se i sami zaraze i prenesu virus najbližima. A onda, onda ih na sve to ispljuju bahati i polupismeni članovi stranke, ministri sa kupljenim diplomama, na čelu sa svojim svemogućim predsednikom, koji ni dana radnog staža van politike nema, niti bilo kakvu ulogu u Kriznom štabu, osim da preti, širi paniku i izaziva gađenje kod svakog normalnog čoveka.

Prosveta je uz zdravstvo sektor u kome je, po prirodi samog poziva, zastupljen veliki broj visokoškolovanih kadrova?

- Najveći talog ovog društva, okupljen u redovima vladajuće koalicije, uspeo je da na dugi niz godina, oba ova sektora ućutka na vrlo perfidan način i nanese im ogromnu štetu zabranom zapošljavanja i postavljanjem svog nesposobnog rukovodećeg kadra na čelo ustanova. Stranačkim kadriranjem i ucenama, stvorena je tako piramida, na čijem vrhu suvereno vlada jedan čovek. Sve do izbijanja pandemije. Sve do početka nestručnog upravljanja krizom, kada je na videlo izašla sva nesposobnost ove bahate vlasti. U našoj zajedničkoj nesreći u kojoj se zaraza munjevito raširila, kada su lekari sa prve linije uputili apel za promenu Kriznog štaba, prosvetni radnici su shvatili situaciju, prepoznali je, identifikovali se sa lekarima i za manje od 24 časa prikupili prvih 1.000 potpisa.

Sa kakvim se problemima suočavaju prosvetni radnici danas, u svetlu novih okolnosti izazvanih koronavirusom?

- Kao i lekari, suočavamo se sa nestručnošću neodgovornih ljudi koji upravljaju krizom, a koja je, zahvaljujući sumanutoj želji vlasti da sprovede izbore po svaku cenu, raširena do takvih razmera, da je kao i sve ostalo, izvođenje nastave došlo u pitanje. S razlogom. Kao što je i svaki segment našeg društva opoganjen nestručnošću usled širenja mreže stranačkih kadrova i poslušnika u svim javnim institucijama, tako je i prosveta postala žrtva dugogodišnje nebrige. Oni koji su do pandemije u Ministarstvu prosvete primali plate za nerad, a čije je „pregalaštvo“ vrlo vidljivo u svakom segmentu prosvete u raspadanju, pokazali su se i u ovoj krizi – tako što je najveći organizacioni deo tereta sprovođenja nastave, svaljen na pleća prosvetnih radnika da se snađu kako znaju i umeju.

Kako je organizovana onlajn nastava u prvom talasu koronavirusa i koji su problemi sa kojima ste se prilikom organizovanja iste susreli?

- Zapljuskivani svakog dana besmislenim dopisima ministra prosvete, koji su više unosili konfuziju nego što su pomagali i, a  koje smo ubrzo u potpunosti ignorisali, počeli smo da pomažemo jedni drugima i od nule kreiramo onlajn nastavu. Naravno, po uzoru na svog svemogućeg i arogantnog šefa, posle svih peripetija koje smo imali i konačno priveli školsku godinu kraju, ministar Mladen Šarčević se hvalio izjavama „sve smo uradili besprekorno“, iako smo se, u svojim celodnevnim i celonoćnim seansama za monitorom jedinog kompjutera u kući, smenjivali sa sopstvenom decom i drugim članovima porodice, kako bi izneli školsku godinu. Da li nam je od strane Ministarstva ponuđena pomoć u ovladavanju kompjuterskim programima za izvođenje nastave? Da li nas je neko pitao da li u kući imamo tehničke mogućnosti za to? Da li je neko vodio računa o mogućnostima dece da pređu na novi režim rada? Kako su se snašla deca sa smetnjama u razvoju, koja imaju problema i sa običnim pisanjem? Veliki je broj segmenata koje je u krizi bilo neophodno pokriti, a sve se svelo na „snađi se“, na profesionalnost nastavnika, stručnih saradnika i retkih direktora, koji su zaista mnogo pomogli svojim kolegama, za razliku od onih nesposobnih stranačkih, koji su nam samo prosleđivali besmislene mejlove sa potpisom ministra.

Šta mislite o novim najavama ministra Šarćevića da će se nastava od jeseni delimično sprovoditi onlajn, a delom u školama?

- Valjda da bi nas dotukao glupostima, ministar prosvete koji to više nije, celo leto nas zasipa izjavama o tome kako će nastava izgledati od septembra, od kojih je svaka košmarnija od prethodne. Ovih dana se vodi i žučna hamletovska polemika o tome da li za koju nedelju u škole ići, ili ne ići. Sada već svi jasno vidimo do kakvog kolapsa smo dovedeni, da je zdravstvo pred pucanjem, da nema dovoljno lekara i sestara, a da su i postojeći na izmaku snaga, fizički i psihički. Pokušajte da zamislite stotine hiljada učenika, studenata i nastavnika, čijim je boravkom kod kuće bio sprečen još katastrofalniji scenario, a koji bi od septembra počeli da se tiskaju po gradskim i međugradskim autobusima, do škola i nazad, u kojima ne radi klima, ili ako radi, širi virus još više. Pokušajte da zamislite, i pored svih mera, učenike koji se tiskaju po stepeništima, uskim hodnicima i zagušljivim učionicama, u kojima vazduh stoji tokom celog, još uvek vrelog septembra. Da li bi zdravstveni sistem, podneo taj novi udar?

Lekari su ocenjeni od strane Kriznog štaba i vlasti kao "nekompetentni" i "članovi stranaka" zbog svojih zahteva. Zbog čega je neophodno da se zahtevi medicinara za smenu Kriznog štaba i "zdravstveni sistem bez straha" ispune?

- Izrazima "nekompetentni" i "članovi stranaka", vlast je zapravo opisala samu sebe. Ovo je već poznati scenario skretanja pažnje javnosti sa svog zla koje nam ova vlast čini, upiranjem prsta uvek u nekog drugog, ne bi li prikrila sopstvenu nesposobnost. Svi zdravstveni radnici, bez obzira na to da li raznose boce sa kiseonikom, ili su lekari koji kiseonik daju pacijentu da bi mu spasili život, na prvoj su liniji odbrane i  najizloženiji opasnosti. Oni imaju dragocena iskustva iz prve ruke i stoga najbolje znaju šta je neophodno činiti, a iz nekog razloga se ne čini. Kada ste okruženi patnjom i smrću, strah od zločinaca koji su do ovakvog stanja doveli, potisnut je u drugi plan, pa je tako prozvan i do sada nedodirljivi Krizni štab. Pitanje smene Kriznog štaba, čiji je spisak objavljen tek nedavno, posle sumnje građana da su u pitanju stranački kadrovi, jeste političko, kao i pitanje života i smrti, pitanje koje se tiče svakog građanina Srbije.

Zašto je, naročito u ovim okolnostima izazvanim globalnom pandemijom, bitno da svoj glas podignu prosvetari, ali i svi ostali, i podrže medicinske radnike "u njihovoj borbi za istinu i slobodu"? 

- Podrška medicinskim radnicima u njihovoj borbi za istinu i slobodu, postala je pitanje života ili smrti za sve nas. Videli smo u kojoj meri su laži, nestručnost i manipulacija narodom doprineli eksploziji zaraze i broju preminulih, te su stoga tačne informacije od životnog značaja. Da bi one uopšte izašle iz zdravstvenih ustanova i raznih državnih organa koji se situacijom bave, sloboda je neophodna. Ne mogu direktori zdravstvenih ustanova, svi odreda naprednjaci (a neka me neko ispravi ako grešim), zastrašivati zaposlene, pretiti premeštajem i otkazima, pa čak i proganjati radnike na osnovu „anonimnih prijava“. Svi koji to čine, zajedno sa medijima koji u linču učestvuju ili pomažu zataškavanjem stvarne situacije, saučesnici su u zločinu, za koji treba da odgovaraju. Kako bismo izvukli žive glave iz pošasti kojoj svojim radom nemilice asistira vlast sa svojom filijalom u vidu Kriznog štaba, svaki sektor u Srbiji, sindikalna i građanska organizacija, kao i svaki pojedinac, trebalo bi da podrže one koji se bore za sve nas.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić upitao je na konferenciji za novinare "koji su to uspešni ljudi potpisali" peticiju "Ujedinjeni protiv kovida". Ako to nisu lekari, prosvetni radnici, umetnici, advokati - ko je to u ovoj državi uspešan?

- U ovoj državi postoji samo jedna "uspešna osoba". Aleksandar Vučić, u svoj svojoj bahatosti, koja odavno više ne mari ni za ljudske živote, a čiji se kompleksi posebno ogledaju u unižavanju stručnih i uspešnih, ličnim uspehom može smatrati jedino isterivanje velikog broja građana iz Srbije i vršenje torture nad preostalima. Zahvaljujući zločinačkoj piramidi, na čijem čelu je "najuspešniji", moji učenici posle završene gimnazije, masovno odlaze u inostranstvo na studije, posle kojih će u tim zemljama ostati i zasnovati porodice. Ono što je svakoj razvijenoj zemlji najdragocenije, njen ljudski potencijal, nama sve brže ističe iz Srbije, kao pesak peščanog sata, koji najavljuje i naš krah i kraj - deca naše dece će se rađati negde drugde, a mi koji ostajemo, polako ćemo stariti i umirati. Ako do sada nije, sada je već i onima iz redova ove vlasti jasno, da kod sledeće epidemije u Srbiji više neće biti lekara da nas leče. Ima li uspešnijeg zločina od ovog? Ima li uspešnijeg izvršioca od predsednika? Ima li leka svemu ovome? Ima! Lek su lekari. Lek su svi oni koji su lekare podržali. Lek su svi građani Srbije koji su podigli glavu i rekli "Dosta tiranije!" Oni su ti koji su zaista uspešni i koje treba slediti. Pridružite im se...