Kako smo stigli od "imamo pare" do praznog ćupa?

Međutim, predsednik Aleksandar Vučić ponovio je da država ne razmatra novi paket mera pomoći privredi zbog virusa korona, jer bi na taj način ugrozila stabilnost i stopu javnog duga od 60 odsto BDP-a, koliko je on obećao narodu i što je Mastriht nivo. Tom prilikom je opet rekao da "država nije ćup iz kojeg možete da uzmete šta hoćete".

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, primećuje za "Politiku" da se ide iz jedne krajnosti u drugu kada se ocenjuje stanje javnih finansija u Srbiji. 

Na početku krize se tvrdilo da je stanje izuzetno dobro, da imamo para, da nećemo da tražimo novac od MMF-a i EU i da ne treba da brinemo. Sada se odustaje od dodatne pomoći privredi, iako većina zemalja odobrava pomoć i tokom druge polovine godine. 

Prema oceni Arsića, loša strategija je bila da se toliko mnogo novca potroši u kratkom periodu od tri meseca. Bilo bi bolje da je trošenje državnog novca raspoređeno na neki duži vremenski period. Ekonomski racionalnija strategija je podrazumevala selektivniju pomoć delatnostima i preduzećima, tako da ona bude usmerena ka onima snažno pogođenim krizom. Da je država pomogla samo siromašnim građanima, umesto što je svim punoletnim ponudila po 100 evra, mogla je da uštedi znatna sredstva kojima bi sada pomogla privredu, a da pri tome više pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

- Već sada je javni dug blizu 60 odsto BDP-a. On će preći tu granicu čak i ako vlada ne primeni nikakvu dodatnu pomoć privredi tokom ove godine. Cilj dodatnih mera pomoći jeste da pad privredne aktivnosti bude što manji u ovoj godini, da nezaposlenost što manje poraste, kao i da što manji broj preduzeća ode u stečaj. Ono što je posebno važno – očuvanje radnih mesta i preduzeća u ovoj godini bi olakšalo oporavak privrede u narednoj godini. Opravdano je stoga da se država dodatno zaduži za jedan ili dva procentna poena BDP-a kako bi pomogla privredi - smatra Arsić.

Naglašava da dodatne mere moraju da budu selektivne zato što nemamo mnogo para. Verovatno bi mogle da obuhvate produženje odlaganja plaćanje poreza i kredita. Pokrivanje minimalca više ne bi imalo smisla, ali bi umesto toga trebalo povećati socijalnu pomoć za ljude koji izgube posao.

- Potrebno je da se u paketu sa dodatnim merama donese i plan koji će naglo da smanji deficit u narednoj godini i na taj način zaustavi rast javnog duga. Zato ne bi trebalo planirati i najavljivati povećanje penzija i plata u narednoj godini. To nije realno, a ni pravično kada je privatni sektor u teškoj poziciji. Moraju svi da dele sudbinu društva - ocenjuje Arsić.

Na pitanje koliko ljudi će ostati bez posla, ovaj profesor Ekonomskog fakulteta kaže da se, u najboljem slučaju, radi o nekoliko desetina hiljada kada je reč o formalnoj zaposlenosti i još toliko onih koji rade na crno. 

Ljubomir Madžar, profesor Ekonomskog fakulteta u penziji, kaže takođe da Srbija ima ograničenu mogućnost zaduživanja i da naš dug ne bi trebalo da pređe 60 odsto BDP-a. Svi će morati da podnesu teret krize, i država i privreda i građani. Slede nam, kako navodi za "Politiku", stezanje kaiša, racionalizacija i otpuštanja.

- Ovo je retka prilika kada se slažem sa predsednikom Srbije. Bilo bi celishodnije da je ovo rekao ministar finansija, a da Fiskalni savet izađe sa preporukama i analizom. Mi nećemo moći da imamo nivo javnog duga koji mogu evropske zemlje, jer se ne zadužuju sve zemlje po istim cenama. Pošto smo nerazvijena zemlja, naše zaduživanje je skuplje, to jest za nas su kamate više nego za članice Evropske unije. Zato moramo da budemo obazriviji i štedljiviji. Država mora da se ponaša racionalno, da daje novac samo za neophodno i preispita neke svoje odluke, kao što je nabavka vojne opreme, na šta je Fiskalni savet već ukazivao - kaže Madžar.