Tokom pandemije u Srbiji bez posla ostalo 200.000 ljudi!

Naime, kako je istraživanje pokazalo, najveći teret, ali i najveći rizik tokom krize ovog smrtonosnog virusa podnele su žene.

- One su činile čak 86 odsto zaposlenih na prvoj liniji zaraze. Povećan obim poslova u domaćinstvu i briga o članovima porodice takođe je ostala na ženama (u 70 odsto domaćinstava), koje su te poslove dominantno obavljale i pre krize - navodi se u istraživanju.

Čak 46,2 odsto njih je ostalo bez posla zbog obustavljanja rada firme.

- Petini od ukupnog broja (20,5 odsto) nije ponuđen novi ugovor nakon što je prethodni istekao. U većini ostalih slučajeva zaposleni su bili prinuđeni da daju otkaz jer u uslovima vanrednog stanja, ukidanja javnog prevoza, zatvaranja obdaništa i škola i obustave socijalnih usluga podrške za starije, nisu mogli da se organizuju da odlaze na posao i preuzmu povećane obaveze brige o članovima porodice - pokazalo je istraživanje sačinjeno na reprezentativnom uzorku od 1.600 osoba koje su bile zaposlene u februaru 2020 – i odražava stanje i percepcije iz tog perioda.

Istraživanje je pokazalo da su se zaposleni dobro snašli u radu od kuće - oko četvrtine zaposlenih (24,7 odsto) prešlo je da radi od kuće, 90 odsto njih imalo je odgovarajuća sredstva za rad dok je svega 15 odsto pri radu od kuće bilo manje efikasno nego inače.

Jednako su pogođeni zaposleni sva četiri regiona u Srbiji, a na udaru su češće bili mladi. Što se tiče rodne razlike, u gradovima su pod većim rizikom bili muškarci, a u seoskim sredinama žene.

Godišnji odmor bilo je primorano da koristi 5,4 odsto zaposlenih, a još 4,1 odsto učinilo je to u dogovoru sa poslodavcem. Četvrtina zaposlenih (25,2 odsto) radila je skraćeno radno vreme ili manji broj smena, a 5,6 odsto zaposlenih se suočilo sa smanjenjem plate.

Rizik od zaraze

Kada je pandemija bila na vrhuncu, zaposleni su najčešće bili zabrinuti za rizike od zaraze - čk njih 66,2 odsto. Skoro polovina (47,3 odsto) bila je zabrinuta zbog neizvesnosti u pogledu trajanja vanrednog stanja, a zabrinutost zbog velike ekonomske krize delilo je 35,6 odsto ispitanika. Njih 31 odsto bilo je zabrinuto za ekonomsku situaciju zbog domaćinstva.

- Ne tako mali broj ljudi, njih 16,2 odsto, iskazalo je i zabrinutost za stanje sloboda, kao i zebnju od jačanja represije i autoritarne vladavine - zaključuju istraživači SeConS grupe.