Obradović: Vučić je preko medija narodu isprao mozak

Obradović je u dva mandata bio predsednik NUNS-a. Osnivač je novina "Vranjskih", najuglednije i najcitiranije redakcije na jugu Srbije koja je pod ogromnim pritiskom aktuelne vlasti morala da prestane sa radom 2017. posle 23 godine postojanja i odštampanih 1.069 brojeva.

Kako ocenjujete izveštavanje medija u vreme pandemije i vanrednog stanja. Da li do građana dopiru tačne i proverene informacije?

- Izvinjavam se što moram da na pitanje odgovorim pitanjem: da li su pre vanrednog stanja građani dobijali tačne i proverene informacije ili smo na delu imali ogoljenu propagandnu režimsku mašineriju? Mislite da je moguće da odjednom, preko noći, informeri, pinkovi, ćevabžije sa Studija B, odjednom postanu profesionalni i odgovorni mediji koji poštuju etičke standarde i istinu, pre svega. Plašim se da to nije moguće. Siguran sam da će se pre ili kasnije pokazati koliko su ti "mediji" koji su pod kontrolom režima lagali i manipulisali informacijama - kaže Obradović.

Struka je priznala da su na početku epidemije saopštavane lažne informacije. Kog dana je sa konferencije za novinare Kriznog štaba i čelnih ljudi države plasirana najveća laž?

- Izvinite, ali meni pomalo smeta taj sada već izanđali termin "struka" jer mi se čini da se tu svašta trpa, od onih ljudi koji zaista pošteno rade svoj posao, za koje i ne znamo, do raznih cirkuzanata i ambicioznih barbika. A, što se tiče laži, najveća obmana je, čini mi se, sama teza da se o svim merama isključivo pita "struka". Vučiću je bilo neophodno, zbog adekvatnog mizanscena, da bude okružen "belim mantilima", pronašao je one koji su pristali na taj igrokaz i to je ta "struka". To je pejsaž za naivne, one koji još nisu shvatili da Aleksandar Vučić nikada do sada nije slušao "struku", već se isključivo vodio za svojim političkim
interesima bilo da je reč o medicini, arhitekturi, građevinarstvu ili spoljnoj politici. Nema nikakvog razloga da i ovoga puta bude drugačije.

Da li građani znaju šta se u ovom trenutku dešava u Srbiji? Koliko režimski mediji spinuju stvarnost, a koliko nerežimski imaju mogućnosti da izveštavaju pravovremeno i istinito?

- Većina građana je sluđena, zbunjena i uplašena upravo zahvaljujući toj spinovanoj stvarnosti koju im nude režimski mediji. Kad vam jednog dana nude šoping u Milanu, a ubrzo zatim ti isti vas šalju na groblje, onda se s pravom zapitate o čemu se radi. I tu pravite ključnu grešku. Tražite racionalno objašnjenje u postupcima ovog režima i onda kada ne uspete u tome, jer je to nemoguća misija, vi više niste građanin već deo mase. E, to je ono što vlast želi - ne postojite vi, već ste pretvoreni u MI, odnosno postajete samo jedinka u masi ispranog mozga kojom se najlakše manipuliše. Vučić je, na žalost, upeo u tome. Uništio je građane i pretvorio većinu Srbije u masu koju njegovi mediji oblikuju u skladu sa potrebama vlasti. Malobrojni profesionalni mediji, iznureni, ograničenog dometa, pokušavaju da se suprostave toj fatamorgani, ali sa kapacitetima i u ovim okolnostima prosto ne mogu da dopru do značajnijeg broja ljudi.

Na rang listi Reportera bez granica Srbija je pala za još tri pozicije i sada se nalazi na 93. mestu. Šta to znači?

- Ne samo u izveštaju Reportera bez granica, već i na rang listama gotovo svih relevantnih organizacija koje se bave medijskim slobodama, Srbija se svrstava u grupu autokratskih režima. Vlast se, međutim, ne uzbuđuje mnogo zbog toga. A i nema razloga jer ne oseća nikakve posledice, niti trpi neke sankcije. Evropska unija, ali i veći deo međunarodne zajednice spreman je da zatvori jedno oko pred gušenjem slobode medije sve dok im je Vučić potreban kao partner za rešavanje važnijih pitanja kao što je, pre svega, Kosovo.

Da li je u Srbiji pod Vučićem opasno biti novinar?

- Primer našeg kolege Milana Jovanovića pokazuje šta sve rizikuju novinari koji rade u medijima koji nisu pod kontrolom režima. Ovih dana su pretili Kesiću, Ivanu Ivanoviću, vređali su Žaklinu Tatalović, Ana Lalić je hapšena... Novinarstvo je danas u Srbiji jedno od najrizičnijih profesija jer ako se nečega plaši ova vlast, onda je to - istina. I tu funkcioniše princip spojenih sudova. Što je više mahinacija vlasti, lopovluka, korupcije, to će pritisak na novinare biti žešći i beskrupulozniji. Mislim da novinare nerežimskih medija tek čekaju velika iskušenja jer vlast sve teže uspeva da sakrije od javnosti pre svega visok nivo korupcije. U takvoj situaciji, profesionalni novinari postaju glavni neprijatelj i vlasti i tabloida koji stvaraju od njih pokretne mete.

Kako je srozano novinarstvo u Srbiji? Uticaj profesionalnih medija je sveden na minimum.

- To je dugotrajan proces u kome nema nevinih. Mi moramo da priznamo, na jednoj strani, da od 2000. godine na ovamo nismo imali političku elitu koja je na medije gledala kao na četvrti stub demokratije, već uglavnom kao sredstvo da se dođe i ostane što duže na vlasti. Novinari, opet, nisu uložili dovoljno napora da se sistemski osiguraju od situacije da na vlast recimo dođe neko poput Vučića i pretvori medijsku scenu u svoj lični servis.Tu kratkovidost sada skupo plaćamo i ja se nadam da ćemo imati to na umu kada ovaj režim ode na smetlište istorije.

Koliko je tome doprineo i nemali broj naših kolega koji su služili svim režimima, od Miloševića do Vučića?

- Nisu oni krivi već svi mi koji nismo uspeli da sve ovo vreme uspostavimo jasne etičke standarde unutar profesije. Ali nisu oni najveći problem. Bilo je i biće takvih ljudi ne samo u novinarstvu, već i u svim drugim oblastima života. Mi, međutim, danas na delu imamo upravo ljude koji su bili deo zločinačkog režima Slobodana Miloševića. Na sceni su razni vučelići, dmitrovići, da ne spominjem Željka Mitrovića. Oni su živi spomenici našeg potonuća ne samo u novinarstvu, već i u društvu uopšte.

Šta mislite o "kolegama" koji nikad ništa kritički i argumentovano nisu napisali protiv vlasti, i koji nikada nisu ukazali na neku lošu društvenu pojavu, ali zato svaki dan pišu razne bljuvotine i neistine. Jesu li oni novinari?

- To su obični propagandisti koji su, međutim, važan stub režima, deo političke mašinerije vladajuće stranke. Zato ih ne treba potcenjivati jer sam siguran da bi se SNS raspao u paramparčad za nekoliko meseci ukoliko bismo unormalili medijsku scenu. To zna vrlo dobro i Vučić i kontrola nad medijima je poslednja stvar koje će se on odreći bez obzira da li to od njega traže građani, opozicija ili međunarodna zajednica. On jedino može da opstane na tom medijskom modelu koji podrazumeva bezobzirnu manipulaciju i "novinare" koji svakodnevno truju društvo u celini svodeći novinarstvo na prostakluk, vređanje, laganje…

Kako vi pravite gradaciju između režimskih i nerežimskih medija?

- Mislim da je takva podela zapravo podvala Aleksandra Vučića. On i njegovo najbliže okruženje sve vreme rade na plasiranju teze da ne postoji profesionalno, slobodno novinarstvo. Oni guraju ono malo slobodnih medija u politički rov želeći da ih diskredituju kao "opozicione" ili "tajkunske". Na taj način žele zapravo da relativizuju izveštavanje ovih medija o mnogobrojnim aferama u koje su upleteni čak i najviši nosioci vlasti. Ne treba nasedati na tu zamku. Postoje profesionalni i propagandistički mediji. Svaka druga podela je pogrešna - zaključio je Obradović.