BEŽANJE NIJE ZABRANJENO Izolacija i nasilje u porodici

Važno je znati da je pomoć dostupna, da uprkos strogim uvedenim režimima, kao što je zabrana kretanja, nije zabranjeno bežati.

- Kada se ženama događa nasilje, a naročito kada postoje ozbiljne pretnje, one treba da pozovu policiju na opšti broj 192. Ako se žena nalazi u opasnoj situaciji nije zabranjeno bežati, istrčati iz kuće, tražiti pomoć kod suseda, pobeći na ulicu. Niko ne može da vam zabrani da izađete iz kuće ako je neko na vas potegao nož ili hoće da vas povredi, tuče. Žene treba da znaju da bežanje nije zabranjeno - objašnjava za Direktno.rs Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra (AŽC).Zbog sprovedenih vanrednih mera, žene moraju biti oprezne ukoliko su nasilnici kontrolori i ukoliko su ih ranije izolovali. Moraju voditi računa da i ne uđu u trag kada zovu policiju, suseda, prijatelja, kada pišu poruke...

Sve ženske organizacije širom Srbije dežuraju na telefonima i uvek su im dostupne.

- Ne bi bilo loše da one ostanu u telefonskom kontaktu sa rođacima, susedima, i onim osobama koje su ranije znale da one imaju problem ili mogu da im budu osoba od poverenja u hitnoj situaciji - kad nekog treba pozvati, zamoliti da pozvoni na vrata, da se pojavi, da imaju neki dobar dogovor sa susedima. One koje su ranije živele u nasilju imaju lične sigurnosne ili bezbednosne strategije - kaže Ignjatović.Ona dodaje da se broj telefonskih poziva za prijavu nasilja nije povećao od kada je vanredno stanje uvedeno, već broj poziva koji potiče od samohranih majki koje su ranije bile žrtve nasilja.

- Više je samohranih majki, koje su napustile nasilnika, a koje su uznemirene jer moraju da rade, a nemaju kome da ostave decu, koje zavise od ove neformalne ekonomije, koje su ostale bez posla. Pitaju šta da rade, ne daju im da otvore bolovanje. Takođe, pitaju žene šta je sa ročištima. Tužilaštvo i sud postupa i dalje u situacijama nasilja u porodici, samo sa izmenjenim režimom rada. Nasilje je prioritet. Ta informacija treba da bude dostupna i nasilnicima, kako bi znali da ovo nije vreme koje oni mogu da zloupotrebe, iako im okolnosti udu na ruke, kao i i žrtvama, koje treba da znaju da nisu potpuno izolovane i da treba da zovu policiju kada se osećaju nebezbedno - kaže Tanja.U vanrednom stanju važno je zvati policiju sa konkretnim odgovorima. Žene najbolje poznaju svoje članove porodice ili partnera s kojim žive, zbog čega brzo mogu prepoznati koja je pretnja opasna i onda treba pozvati policiju i reći im šta je nasilnik tačno uradio ili rekao da je njih preplašilo.

"Sada ne zivkamo policiju zbog svađe, nego pretnje koja je takva da žena veruje da je opasna", pojašnjava Ignjatović.

- Žene trebaju i moraju iz zdravstvenih razloga da ostanu kod kuće, ali kuća za žrtve nasilja nije bezbedno mesto. U tom smislu, ako se ne osećaju sigurno, ako im neko preti, krene da ih udara, šamara, odmah otvara vrata i beži, nema policijskog časa. Izlazi napolje zato što hoćes da spases svoj život, da ne dobiješ batine. Zatim, sa bezbednog mesta zove policiju na 192 i prijavljuje nasilje. Ona ne može da odgovara ako se na ulici našla oko 20 časova zato što je istrčala da bi pozvala policiju zbog nasilja. Ostati kod kuće u tim situacijama ne znači i kad se nasilje dešava ili kad se osećaju nebezbedno - rekla je ona.Takođe, ako žene imaju kod koga da odu, a da to nisu roditelji stariji od 65 godina, treba to da urade kako bi se psihički osećale bolje.

- Ukoliko nemaju gde, važno je znati da imaju pravo da beže i da policija postupa - zaključuje Tanja Ignjatović.

Telefonska linija Ministarstva unutrašnjih poslova na koju se može prijaviti nasilje u porodici je 0800-100-600, i ona je otvorena 24 sata.