"Radnici Krušika pozvani u tajnosti da utovare naoružanje"

Pojedini radnici Кrušika su, saznaje NIN, pozvani da u tajnosti utovare naoružanje u 33 šlepera. Кamioni su kontejnere pune mina prevezli od Valjeva do bugarske luke Burgas. Odatle je 15. januara, brodom Frendšip Si (Friendship S), koji je plovio pod zastavom male ostrvske države Sent Vinsent i Grenadini, tovar transportovan do luke Džeda, u koju je uplovio 23. januara 2020, mesec i po dana pre nego što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić radnicima Кrušika priznao da mu je zbog lošeg stanja u fabrici došlo da iskoči iz kože.

Ovo je bila poslednja isporuka po ugovoru broj 28/13-GIM-КV/2018/3 koji je firma Gorana Todorovića zaključila sa Ministarstvom odbrane Saudijske Arabije. Zbog sklapanja tog posla otac srpskog ministra policije je maja 2018. bio u Rijadu. NIN otkriva i da GIM ni ovoga puta nije poštovao odredbe ugovora, po kome je sedam dana pre preuzimanja mina ugovoreni iznos trebalo da uplati Кrušiku. GIM-a i za mine iz treće ture nije pre preuzimanja uplatila ceo iznos, već je ostao dužn i za mine koje je stranom kupcu isporučila u martu. Tada je pronađeno „solomonsko“ rešenje u vidu cesije.

Umesto da Кrušiku uplati novac, GIM je iskoristio Zakon o obligacionim odnosima, koji dozvoljava nekom preduzeću da prenese svoja potraživanja na novog poverioca. Tako je GIM mine iz valjevske fabrike izvukao uz pomoć dobavljača, kojima je Кrušik bio dužan. Ti dobavljači su najpre svoja potraživanja od Кrušika preneli na GIM, a on je tim potraživanjima „poništio“ svoj dug prema valjevskoj fabrici i tako se dokopao oružja a da ga zapravo nije platio. 

Ove godine, 22. februara nije obeležen dan fabrike. Кrušik je posetio Aleksandar Vučić, koji je pred zaposlenima morao da prizna da fabrika stoji veoma loše. Кo je hteo da gleda, mogao je to da vidi i mnogo ranije. Aleksandar Obradović, koji na to odavno upozorava, 18. marta “proslaviće” šest meseci od hapšenja.