Kako ljudi u 41 selu vide situaciju u Srbiji?

- Meštani su nas, u tom zanosu što ih neko posećuje, vodili da vidimo kanalizacioni odvod do reke. Terali nas da uđemo u reku. Mi smo se izuvali bosi i zavrtali pantalone kako bismo videli sa kakvom se nepravdom sve sreću. Zato ja kažem da smo bosi radili kampanju u blatu. Vodili su nas i da mazimo teliće, pa kada im učinimo, oni bivaju zadovoljni i iznenađeni što u Srbiji postoji neko osim Srpske napredne stranke - počinje veoma zanimljivu priču za Direktno.rs Ivan Mandić, član predsedništva Stranke slobode i pravde i predsednik inicijativnog odbora u Kruševcu, koje je predvodio grupu ljudi u kampanju bojkota u okolini Kruševca. 

Ova ekipa je od novembra obišla 41 naseljeno mesto u Kruševcu i okolini.

- Pre jedno četiri meseca u razgovoru sa građanima smo shvatili da ovde deset godina niko sem SNS-a nije išao na teren među narod. Mi mislimo da je to pravi način, da se ide od vrata do vrata, od čoveka do čoveka, da se razgovara sa ljudima, jer oni ne znaju šta je bojkot uopšte, niti šta se dešava u državi. Zbog toga smo rešili da idemo od čoveka do čoveka da se upoznamo i da im prenesemo zašta se mi borimo, ali i da čujemo šta oni imaju da kažu.

Način na koji su obilazili sela je zanimljiv. Kod već dogovorenih domaćina u selima, koji su bili voljni da ih prime nije bilo ništa neobično, za sve ostalo, morali su da "zasuku rukave", ali, kao što smo već videli, i nogavice.

- Idemo kod ljudi "na slepo". Srećemo ih na ulicama, delimo materijal, razgovaramo sa njima. Kada vidimo prodavnicu ili kafanu, mi sednemo, platimo pivo i razgovaramo. Gde god se ljudi okupljaju ili ima sveta, mi se pridružimo i razgovaramo.

Ljudi sa kojima se susreću najčešće nemaju drugo sredstvo informisanja osim televizija sa lokalnim frekvencijama. Kolika sloboda medija vlada u Srbiji govori i činjenica da skoro niko od njih nije čuo za bojkot izbora i za postojanje te opcije. Ipak, ljudi su delimično svesni šta im se dešava.

- Oni se, pogotovo stariji, informišu putem televizija sa nacionalnom frekvencijom. Mladih gotovo da nema, to moram da podvučem. Četiri škole su ugašene u ovim selima i pet vrtića... Na pet sela ide jedan vrtić ili škola, gde ima veoma malo dece. Ljudi koji se informišu putem tih medija su prvi put čuli da postoji bojkot. Za mene, kao predsednika inicijativnog odbora SSP-a u Kruševcu su čuli jedino kada je IPSOS vršio ispitivanje, pa je tad pomenuto moje ime i čuli su da postoji neko osim Bratislava Gašića i SNS-a.

Medijima sa nacionalnom frekvencijom u satanizaciji drugačijeg mišljenja pomažu i lokalne televizije.

- Ovih dana televizija Bratislava Gašića "Kanal plus" i "RTK" Radoice Milosavljevića vrte spot u kojem pozivaju građane da ne dozvole da se vratim na vlast... A ja nikada nisam bio funkcioner stranke do 2017, nikad nisam bio funkcioner ni na jednoj gradskoj jedinici, na republičkoj funkciji, niti sam ikad bio na vlasti.

I pored svog tog napada na opoziciju, ubeđivanja da je sve bajno i sjajno, narod se polako budi i oseća golgotu u kojoj se nalazi.

- Moram da kažem da nas ljudi izuzetno lepo dočekaju. Fantastično. Ne samo što su spremni da učestvuju u razgovorima i da uzmu materijal koji im dajemo, već otvoreno pričaju protiv Aleksandra Vučića, iako tu ima predstavnika SNS-a i batinaša. Ljudi se oslobađaju, jer postoji svest da nešto ne valja. To je zasićenje građana koji su umorni od laži. To nije usmereno ka nama iz opozicije. Oni su ogorčeni na SNS, jer slušaju priču o boljem životu za godinu, dve, a prošlo je osam. 

Zbog toga se i vode razgovori o postojećim rešenjima i idejama koje su se javile i koje zastupa opozicija.

- Objašnjavamo im koji su to razlozi zbog kojih bi trebalo da bojkotuju izbore i zašto bi trebalo da se odupru ovakvom sistemu da bi ga promenili. Nijedan njihov glas nije siguran. Za koga god za glasaju, niko im ne garantuje da taj glas ide onome kojeg su zaokružili. A svi ostali razlozi, poput prisila, obaveznosti glasanja i fotografisanja sa ličnom kartom, pretnje otkazima i ostalo, poznati su. Mnogima od tih ljudi je to jasno, jer mnogi od njih učestvuju u kapilarnoj kampanji. Oni tačno znaju šta im pričamo i ne negiraju sve to što im kažemo, ali se plaše.

Na pitanje čega se plaše, sledi delom očekivan odgovor.

- Oni percepiraju da će opozicija, ako dođe na vlast, da im uzme penzije, jer je Vučić njih u to ubedio preko medija. Ovi mlađi, uslovno rečeno, od 30-45 godina se plaše da ne izgube taj posao na određeno i tu crkavicu koju primaju.

Ipak, da ima i onih koji su još uvek "zatrovani" medijima, pokazuju dva slučaja gde su ovi mladi ljudi dočekani neprijateljski.

- Imali smo dve neprijatne situacije u kojima nas je gospođa psovala i rekla - "Dao vam je Đilas pare i poslao vas ovde da mi otmete penziju i da me lažete". Drugi čovek je bio veoma nepristojan, pa nije za novine - zaključio je Mandić, istakavši da su to ipak samo dva slučaja u 41 selu, koliko su obišli, što daje dodatnu nadu.