U Srbiji oko 700.000 ljudi kaže da su bili žrtve kriminala

Istraživanje sprovedeno u okviru projekta "Podrška žrtvama i svedocima krivičnih dela u Srbiji" pokazuje da veliki broj građana ne bi prijavio krivično delo. Dve trećine ispitanika su kao glavni razlog za neprijavljivanje navele strah i nepoverenje.

Trogodišnji projekat vredan je 1,5 miliona evra, finansira ga Evropska unija, a sprovodi Misija Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Srbiji.

Una Keli iz Delegacije EU u Beogradu je izjavila da institucije, javnost i mediji moraju žrtve tretirati sa poštovanjem.

- U Srbiji je potrebno podizanje svesti u javnosti i medijima. Žrtve treba da imaju bolja prava - ocenila je Una Keli.

Novinarka Tamara Skroza je rekla da mediji u Srbiji često krše prava žrtava i zloupotrebljavaju njihov emotivni status.

- Često dolazi do odlivanja informacija iz istražnih organa. To je nedopustivo i za istražne organe i za medije koji te informacije objavljuju. Razlog je trka za tiražem, ali i ne razmišljanje o posledicama takvog delovanja. Time se bukvalno uništava život ljudi o kojima se izveštava i njihovih bližnjih - izjavila je Tamara Skroza.

Ona je navela da postoje zakoni koji regulišu tu problematiku, ali da se ta regulativa primenjuje selektivno.

Psihoterapeutkinja Biljana Slavković je ocenila da je Srbija društvo sa smanjenom empatijom i visokom tolerancijom za nasilje.

Biljana Slavković je konstatovala da je u Srbiji fokus i institucija i medija na nasilniku. Time kao da se daje legitimitet njegovom činu, dok su žrtve marginalizovane, rekla je Biljana Slavković.

"Ona je navela da žrtve nasija imaju potrebu da podele svoj teret, što se često zloupotrebljava, ali i da se istovremeno prikriju i povuku. Nasilje prate strah, stid, krivica i osećaj žrtve da joj niko neće verovati", izjavila je Biljana Slavković i dodala da sekundarna viktimizacija onemogućava da se žrtva oporavi.

Milica Kolaković Bojović, angažovana na izradi Nacionalne strategije za ostvarenje prava žrtava i svedoka krivičnih dela, rekla da je cilj izgradnja nacionalne mreže službe podrške.

Građani će moći da se obrate ne samo policiji, već i sudu i tužilaštvu, gde će dobiti informacije o službi podrške i pomoći. Žrtva će dobiti odgovore na pitanja šta treba da radi, ko joj može pomoći, kakva su njena prava, izjavila je Milica Kolaković Bojović. 

Viktimološko društvo: Vlada da osnuje fond za žrtve

Viktimološko društvo Srbije apelovalo je na Vladu Srbije da preduzme mere za osnivanje državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja.

Društvo je u saopštenju povodom 22. februara, Evropskog dana žrtava upozorilo na posledice koje trpe žrtve usled viktimizacije različitim oblicima kriminaliteta i ukazalo na značaj prava na naknadu štete kao jedno od najvažnijih prava žrtava.

"Posledice viktimizacije pogađaju žrtve na različite načine. Žrtve trpe materijalnu štetu, fizičke povrede, zdravstvene probleme, psihičke patnje i različite socio-ekonomske teškoće. Kako bi se ublažile posledice krivičnih dela na žrtve, apelujemo na državu da preduzme mere za osnivanje državnog fonda za naknadu štete žrtvama nasilja", stoji u saopštenju.

Evropski dan žrtava obeležava se od 1990, kako bi se posledice koje žrtve kriminaliteta trpe, učinile vidljivim široj javnosti a društvo podstaklo da efikasnije i potpunije zaštiti prava žrtava.