Nemačka želi još više radnika sa Balkana

Nemačka privreda je zavisna od doseljavanja. Savezna vlada je zato pokrenula program privlačenja stranih stručnjaka pod motom "Make it in Germany". To je nacionalni prioritet.

- Bez stranih stručnjaka nećemo moći da održimo naše blagostanje. Ne možemo jednostavno da čekamo na te ljude, moramo da se potrudimo oko njih - izjavio je savezni ministar rada Hubertus Hajl.

Nemački zavod za statistiku tvrdi da će se broj radno sposobnih građana do 2035. smanjiti za četiri do šest miliona. U mnogim privrednim granama vlada nestašica radne snage. Prema navodima Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK), čak 56 odsto ispitanih firmi smatra da je nedostatak radne snage trenutno njihov najveći poslovni rizik.

Svaka treća nemačka firma proteklih godina zaposlila je radnike iz drugih članica Evropske unije, odnosno trećih zemalja. Mnoge firme zbog nedostatka radnika ne mogu da prihvataju nove narudžbe i trpe ogromnu finansijsku štetu.

Doseljenička zemlja

Savezna vlada je shvatila vapaje privrednika i već neko vreme pojačano radi na stvaranju pretpostavki za privlačenja stručnjaka iz inostranstva. Nakon dugotrajne debate, usvojen je Zakon o doseljavanju stručne radne snage, čime je savezna vlada priznala da je Nemačka doseljenička zemlja - i to šest decenija nakon prvog velikog talasa dolaska gastarbajtera.

Primarni cilj zakona je olakšati stranim radnicima pristup nemačkom tržištu rada - i to praktično svim privrednim granama.

- U načelu je potpuno svejedno odakle neko dolazi, najvažnije je da dokaže da želi da se integriše u neku zemlju, da želi da sarađuje i da bude deo društva. I onda nije pitanje odakle je neko, nego kako želi da se integriše - izjavila je za DW savezna ministarka obrazovanja Anja Karliček.

Jednostavnija i brža procedura

Tokom obilaska radnih prostorija Ureda, Karličekova i Hajl demonstrirali su kako bi to trebalo da izgleda u praksi: osobe zainteresovane za dolazak u Nemačku najpre bi trebalo da kontaktiraju ZSBA, koji će im pomoći u pripremi kompletne dokumentacije potrebne za priznavanje kvalifikacija. Ured će im takođe biti na raspolaganju za savetovanje (putem četa, mejla ili telefonski) i on će njihove molbe da distribuira nadležnim institucijama na nivou nemačkih saveznih pokrajina.

Ali ono što na jednoj strani pomaže Nemačkoj (nova pravila doseljavanja), na drugoj strani otvara velike probleme - jugoistok Europe ne napuštaju samo najbolje kvalifikovani kadrovi sa univerzitetskim diplomama, već i negovatelji, mašinovođe, automehaničari i radnici iz drugih grana. Iz Hrvatske, Srbije ili Bosne i Hercegovine u Nemačku godišnje ode više od 100.000 radnika.