Zakon u CG uz prećutnu saglasnost Beograda

Zbivanja povodom donošenja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori ogolila su prostu činjenicu da predsednik zemlje Milo Đukanović nema ništa čime bi ubedio svoje zapadne partnere u sopstvenu političku upotrebljivost. Zbog toga je širio priču o "pogubnosti pravoslavnog uticaja Srbije i Rusije", pokušavajući da oživi propalu tezu iz 2016, od koje su već svi umorni, posebno posle grotesknog sudskog procesa protiv učesnika takozvanog državnog udara.

Bez obzira na to, sporni zakon samo jače nadahnjuje hiljade građana Crne Gore da izlaze na ulice i protestuju protiv tog dokumenta. Za malu zemlju od 600.000 stanovnika brojke su zaista veličanstvene. Ako uzmemo sve gradove zajedno u kojima se dešavaju protesti, možemo reći da na crkvenim litijama svaki put učestvuje najmanje 100.000 ljudi.

U takvoj situaciji Đukanović najverovatnije neće imati drugi izbor do da zaoštri konfrontaciju. On razume jednu stvar, ukoliko bi Podgorica odustala od zakona, što od njega zahteva Mitropolija crnogorsko-primorska SPC, to će biti kraj njegove vlasti. Pri tome on se neće gaditi ni da upotrebi pomoć spoljašnjih sila. Probni balon već je pušten kada se u crnogorskim medijima pojavila informacija da su crnogorski organi bezbednosti pozvali u pomoć teroriste separatističkog Kosova iz takozvanog specijalnog odreda policije ROSU. Vest je potom demantovana.

Reakcije zvaničnog Beograda na događaje izazvane crnogorskim Zakonom je mlitava zbog čega se nameće zaključak da je taj zakon donet uz prećutnu saglasnost rukovodstva Srbije. Narodni protesti u zaštitu Srpske pravoslavne crkve kao da su rastočili crnogorsku vlast. Narod je odbacio sve što simboliše antisrpstvo u Crnoj Gori. Na protestima se pojavljuje zastava Kneževine Crne Gore - srpska trobojka s belim orlom. Ljudi pevaju pesme o srpskom Kosovu i stalno ističu zajednički kulturni kod koji propaganda crnogorskog režima pokušava da izbriše iz svesti svojih građana. Proradio je, međutim, efekat bumeranga. Regionalne medije preplavila je vest da je jedan policajac dao otkaz po sopstvenoj želji, rekavši da su se u njemu sukobili saradnik organa bezbednosti i pravoslavni vjernik i da je vernik pobedio. Crkva je već pobedila u borbi za ljudska srca.

Izjave koje daju srpski ministri na ovu temu predstavljaju skup teških reči krunisanih konstatacijom da se Srbija neće mešati u unutrašnje stvari Podgorice. Takođe, Beograd nije preduzeo uobičajene diplomatske poteze primerene takvoj situaciji kako bi izrazio neslaganje sa zakonom. Događaje u Crnoj Gori već treću sedmicu ignorišu evropski mediji, bez obzira što je reč o ljudskim pravima, o imovinskim pravima crkve i o pravu na vjeroispovest. Apsurd je u tome što ta osnovna prava, za koja se navodno zalaže Evropska unija, u Crnoj Gori ne štiti država već crkva. Od evropskih medija samo su austrijski i njemački izvještavali o događajima u Crnoj Gori.