Zašto Vučić hoće da dođe u Crnu Goru?

Krajnje pokvareno iz konteksta izvlače Mitropolitove reči i uvezuju ih, uz svoja tumačenja, u tekstove i video klipove koji onome ko ne zna kakav je u stvarnosti u Crnoj Gori odnos Crkve i Države (=režima) izgledaju veoma uverljivo, toliko uverljivo da više veruju Vučićevim spin doktorima nego svojim očima čitajući nedavno usvojeni Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. To je tzv. "memetički rat", kada se od rečenice istrgnute iz konteksta pravi "mem" (parola, lajt motiv) koji se širi kao virus. 

Evo tipičnog primera kako to spinovanje izgleda u praksi: 

Cilj ovog spinovanja nije samo kompromitovanje mitropolita Amfilohija, nego i stvaranje utiska da su on i vladika Joankije u nesaglasju, sve sa namerom da se Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori raslabi.

Analitičari u službi režimu crnogorskog Diktatora omanuli su u proceni reakcije na usvajanje Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. Očekivali su bunt u organizaciji političkih stranaka koji bi, kao i toliko puta do sada, bio ugušen. Opet bi među narod ubacili svoje ljude koji bi napali policiju. A dobili su proteste u spontanoj organizaciji građana Crne Gore, koji su veoma brzo prerasli u mirno, sveštenicima predvođeno, molitveno javno iskazivanje nesaglasnosti tog naroda da im glave budu uvučene u već pripremljene omče. Narod na tim veličanstvenim skupovima, koji su iz večeri u veče sve masovniji, sam budno pazi da neko ne izazove incident sa policijom.

Đukanović se našao u nebranom grožđu. Zajedno sa ostalim bogoborcima iz svog režima koji su brutalnom silom doneli Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica, sada se Bogu moli da pošalje veliko nevreme koje bi sa ulica rasteralo taj silni narod. Policija u svojim izveštajima rapidno umanjuje broj učesnika na ovim protestnim skupovima. Režimski i njima naklonjeni mediji rade to isto ili, češće, te skupove ignorišu. Ali, uzalud im špekulacija. Crnogorski narod svojim očima svake večeri vidi kako je to masovna i vaspitana priča.

Kao i kada se neverovatno glupom pričom o "državnom udaru" našao u nevolji, i sada Đukanoviću u pomoć priskače njegov najbolji prijatelj – Aleksandar Vučić. Kako i što je pored njegove kuće, u Jajincima, odmah nakon što je u Podgorici "sprečen atentat na Đukanovića", policija "pronašla lager oružja", tako Vučić i sada najavljuje dolazak na Sever Crne Gore, da "podrži srpski narod".

Ako na Badnji dan dođe Vučić u Crnu Goru, neće to biti iz ljubavi prema ovdašnjem srpskom narodu kojeg sve vreme svoje vladavine ostavlja na cedilu, "da ne bi kvario dobre odnose sa susednom državom", nego iz ljubavi prema svojem velikom prijatelju i saradniku Milu Đukanoviću kojem je sada preko potrebna pomoć, veća od medijske. Doći će Vučić da svojim autoritetom "velikog državnika" u Crnoj Gori izgladi odnose između Srpske pravoslavne crkve i režima, da iznađe kompromisno rešenje koje bi "smirilo situaciju", odnosno povuklo ovaj silni narod sa ulica. Na primer, to bi moglo da bude potpisivanje temeljnog ugovora između Države i Crkve, po ugledu na ugovore Države sa Rimokatoličkom crkvom i Islamskom zajednicom. Ali, Zakon o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica ostao bi na snazi. A zakon je pravno jači od ugovora, pa u praksi to ništa ne bi promenilo; ostalo bi na volju režimu kako će taj Zakon da primenjuje. Crkva i narod bili bi "preveslani".

Sa druge strane, Vučić bi svojim dolaskom, kao motkom po mirnoj vodi, razbio sadašnju harmoniju molitvenog duha litija po crnogorskim gradovima. Episkopi i sveštenstvo u Crnoj Gori prepoznali su taj duh lukavoga u Vučiću, takođe i ogromna većina naroda koji je na litijama na ulicama. On je u Crnoj Gori, na taj lukavi način, nepoželjan.

Kada je ono, 1991. godine, Slobodan Milošević najavio posetu Hilandaru, monasi su se razbežali iz manastira, pa i sam iguman Pajsije. Niko nije htio da ga dočeka. Kada se 17. aprila te godine helikopterom spustio u manastirsku baštu, grčka policija je silom, takođe helikopterom, dovela igumana Pajsija u manastir, da bude domaćin predsedniku Srbije. Ovog sadašnjeg predsednika Srbije u Crnoj Gori niko od sveštenstva neće dočekati. Nije realno očekivati da crnogorska policija silom privede vladiku Joaniija da mu bude domaćin. Dočekaće ga samo oni koji su u toj obavezi iz političkih razloga.

Ako, pak, Vučićevi analitičari iz ANB procene da Đukanovićeva policija neće uspeti da mu obezbedi skup očišćen od onih koji su ga provalili i koji će mi zviždati, on neće ni doći. Ali, već samom najavom dolaska u Crnu Goru, on je napravio štetu otporu ozakonjenoj otimačini crkava i manastira, odnosno već je pomogao svome bratu Milu Đukanoviću i njegovom režimu. Prilično je smutio crnogorski narod koji mirno iskazuje svoje nesaglasje bezakonju Zakona o slobodi veroispovesti ili uverenja i pravnom položaju verskih zajednica. To mu je, naravno, i bio cilj.