LIČNI STAV Marko Marjanović: Ili si nindža, ili si nešto drugo

Da li ćemo ikada shvatiti da su svi smenljivi, ali da je za to potrebno jedinstvo i masovnost. Od nekada hrabrog naroda koji je vojevao istorijske bitke, postali smo kukavice, pilićari, okrenuti sami sebi.

Tražite nova lica. Jedno lice je itekako zasijalo na našem nebu. Pojavio se hrabro, beskompromisno i bez ikakvog ličnog interesa.

To lice ima ime. Aleksandar Obradović, heroj iz “Krušika”. A nas bi možda trebalo da je malo sramota. Čovek, jedan od nas, već mesecima u kućnom
pritvoru, a mi? Ćutimo kao, znate već šta.

Afera o kojoj pišu već i inostrani mediji, sankcije koje su uvele SAD licima koji su umešani u ovaj međunarodni skandal, kao da se ne događa nama, okrećemo glavu. Valjda je to naša sramota.

Solidarnost, odavno je postala strana reč u našem jeziku. Podrška uzbunjivaču je više nego skromna. Možda bi trebalo da se zapitamo da i taj, jedan od nas, ima svoju porodicu i da je bez obzira na sve izašao sa podacima koji jasno pokazuju umešanost državnog vrha u nelegalnoj trgovini oružja. E, to se zove hrabrost I ljubav prema svojoj zemlji, firmi u kojoj radiš.

Izostanak podrške radnicima Pošte, ljudima koji cepaju đonove svojih cipela donoseći penzije najstarijim sugrađanima, neretko služeći i kao psihoterapeuti i psiholozi usamljenim penzionerima.

I među njima se pojavio neki novi Aleksandar. Dobili smo podatke koji nedvosmisleno pokazuju kako prvi čovek penzionera zloupotrebljava svoj
položaj. Od postavljanja svih svojih rođaka na rukovodeća mesta sa podugačke liste dinastije Krkobabić, do sramnog stavljanja na platni spisak estradnih i manje estradnih ličnosti.

Da vas podsetim samo, naš i vaš komšija, poštar, prima između 32.000 i 39.000 dinara mesečno idući od vrata do vrata, po najvećoj hladnoći, kijametu ili vrućini.

Za to vreme, neke od javnih ličnosti našeg medijskog života primaju i do 200.000 dinara mesečno kao apanažu za hvalospeve i medijsku promociju ove vlasti i ovog sistema.

Ljudi koje gledamo na malim ekranima, pevačica Jelena Bročić, sledi joj koleginica Jami, pa ljubimac žena Željko Samardžić, Branko Kockica, lice koje
nam je obeležilo odrastanje. Da ne izostavim i Tijanu Ajfon, koja možda i najviše ima prava na tu apanažu zbog umetničkog imena koji nosi, te eventualno može da se pravda kao trošak marketinga (naravno, u pitanju je sarkazam).

Slede manje poznata imena kao sestra Olivere Jovićević, Nela Bojović, Mirjana, supruga Srđana Predojevića.

Da ne za izostavimo i veliko srBske stranke: Zavetnici, Srpska desnica, Srpska liga I sl.

Poštari ucenjeni gubitkom radnih mesta, a naš penzioner se samo pita da li će mu zakucati na vrata na vreme da mu uruče penziju sa kojom će otrčati da plati račune, a ostatak razvući na golo preživljavanje, tešeći se raznim tv serijama i rijaliti programima.

Protesti u Finskoj koji su započeli upravo ti isti poštari, doveli se do pada vlade. Francuska mesecima gori zbog reforme penzionog osuiguranja, a kod nas - “Bogdanović solidan”.

No, nemojte time da se opterećujete. Sačekajte da vam na vrata pozvoni neki novi poštar pevajući:

"U oktobru, biće u novembru,
U novembru, bićeu decembru".

Ili možda razdragano "Ratatatira" ćete imati priliku da ćujete kroz vrata.

Možda se i nekom dekici posreći da vidi i čuje stihove sa Ajfona:

"Kažu da sam unikat, druge samo duplikat.
Momci menjaju boje, kada ljube usne moje".

A kad Vam izvršitelji, zbog nekog neplaćenog računa razvale vrata, pokušajte da to prebolite uz pesmu:

"Pomagajte, drugovi, hoću da se ubijem..."