DIJABETES PETI UZROČNIK SMRTI "Tihi ubica" koji razara vitalne organe

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", približno 710.000 odraslih osoba ima dijabetes. Pri tome, 465.000 ili 8,1 odsto stanovništva zna za svoju šećernu bolest, a još 245.000 osoba nema postavljenu dijagnozu i ne leči se.

Stručnjaci savetuju da osim vođenja zdravog načina života, pravilne ishrane i redovnog vežbanja, ljudi moraju da vrše preventivne preglede i proveravaju krvnu sliku. Nivo šećera u krvi takođe treba redovno proveravati jer je dijabetes izuzetno podmukla bolest, a mnogi ga nazivaju i "tihim ubicom". S tim u vezi, dijabetes je peta bolest po stopi smrtnosti u Srbiji i sve veći broj građana oboljeva od te bolesti.

Endokrinolog i dekan Medicinskog fakulteta Nebojša Lalić govorio je za portal Direkto.rs o nastanku dijabetesa, uzrocima i posledicama ove bolesti. 

- Osim klasičnih simptoma koji se opisuju u knjigama, poput pojačane žeđi, sušenja usta, malaksalosti, simptomi mogu biti i odsutni ili se mogu preklopiti sa drugim stanjima kod kojih isto tako može da dođe do učestalog mokrenja, sušenja usta, pojačane žeđi. Kažu da dijabetes treba tražiti, da se treba raditi skrining. Što se tiče rizika na dijabetes, u našim domovima zdravlja postoje upitnici koji ne zahtevaju u prvom aktu vađenje krvi, već popunjavanje upitnika sastavljenog od osam pitanja koji može da da rizik. To bi trebalo raditi jednom u tri godine posle 40. godine života.

- Ako se pokaže postoji određeni nivo rizika, onda se predlažu preventivne intervencije, poput izmene načina života, izmene režima ishrane i povećanja fizičke aktivnosti. Međutim, ako se pokaže visok rizik, u tom slučaju se vrši laboratorijsko testiranje, određuje se šećer u krvi i to samo ujutro, u dva neuzastopna dana. Ako je nivo šećera u oba slučaja veći od sedam, onda je to dijabetes. Postoji i drugi način da se uradi test koji traje dva sata i koji takođe pomoću šećera u krvi određuje da li postoji dijabetes ili ne - rekao je Lalić na početku razgovora.

Specijalista endokrinologije i akademik SANU ističe da treba razlikovati dva tipa dijabetesa.

- Tip jedan se pojavljuje najčešće kod mladih i zastupljen je kod 10 odsto pacijenata. Od početka zavisi od insulinske terapije. Tip dva je mnogo češći i javlja se kod svih ostalih uzrasta, u poslednje vreme i dece, a to je bolest prvenstveno odraslih gojaznih osoba. U prvom obliku je to reakcija organizma protiv samog sebe, autoimuna reakcija u kojoj dolazi do uništenja pankreasa i ćelija koje luči insulin. Tu faktori sredine, navike i običaji manje utiču. Za drugi oblik vrlo je važno da na njega snažno utiču faktori sredine i prvenstveno gojaznost, način ishrane, fizička aktivnost... Korekcijom takvog načina života moguće je usporiti ili sprečiti pojavu tipa dva dijabetesa - kazao je Lalić.

Dijabetes izaziva bolest srca, bubrega, oštečenje jetre, nervnog sistema... Može nastupiti i smrt

S obzirom na to da je dijabetes prema istraživanjima peti uzročnik smrti građana Srbije, profesor Medicinskog fakulteta istakao je u kojim slučajevima može nastupiti do komplikacije koja može imati smrtni ishod.

- Dijabetes izaziva brojne komplikacije i to su uglavnom komplikacije na vitalnim organskim sistemima, prevashodno kardiovaskularnim. Zatim bolesti bubrega, oštećenjem vida koje može dovesti do slepila, promene na jetri i promene na nervima. Postoji i komplikacija koja predstavlja kombinaciju više poremećaja, a to je dijabetesko stopalo koje može prouzrokovati gangrenu. Što se tiče smrtnog ishoda, on je vezan za stanje tih komplikacija. Dijabetes sam po sebi ne dovodi do smrtnog ishoda, ali dovode komplikacije prouzrokovane dijabetesom i u zavisnosti od tih komplikacija, može nastupiti smrt - zaključio je Lalić.

Bojana Marković, predsednca Udruženja predsednica za borbu protiv dijabetesa Grada Beograda "Plavi krug" isitče u razgovoru za Direktno.rs da je problem to što građani često ne znaju da boluju od dijabetesa, naročito od dijabetesa "tipa dva". 

- Problem je što od 710.000 obolelih, 465.000 pacijenata zna da ima dijabetes, dok ostali ne znaju. Mi kao Udruženje obavljamo preventivne preglede, jer dijabetes "tip dva" ne oseća se kao dijabetes "tip jedan". Kada ljudi odu lekaru, uglavnom bude kasno bude kasno i uglavnom su u tim slučajevima razvijene dve do tri komplikacije. Zato jednom godišnje treba svi da radimo preventivni pregled, da proveravamo krvnu sliku zbog opšteg zdravlja, uključujući i dijabetes. Članovi porodica u kojima postoji neko ko ima dijabates, trebalo bi jednom u šest meseci da se kontrolišu. To se, pre svega, odnosi na populaciju stariju od 35 godina - ističe Markovićeva za naš portal.

Kada je konkretno reč o razlikama između dijabetesa prvog i drugog tipa, poenta je u tome što su kod dijabetesa "tipa jedan" simptomi jasno izraženi, dok to nije slučaj sa "tipom dva".

- Kod "tipa jedan" imamo učestalu žeđ, učestalo mokrenje, umaranje... Mogu da se dese i promene na koži, dok kod "tipa dva" to nije slučaj. Osobe koje boluju od "tipa dva" uglavnom imaju promene u raspoloženju. Šećer im je visok i ne može da padne jer je pankreas već počeo oslabljeno da radi. Malo su neraspoloženiji nego obično, brzo se i često ljute, a takođe osećaju u povećanu dozu umora. Ne bi bilo loše, kada se to javi, da odu da provere krvnu sliku ili barem da izmere nivo šećera u krvi - savetuje predsednica Udruženja "Plavi krug".

Potrebno je šetati, vežbati i "jesti kašikom"

Ljudi koji vode sedalan način života, koji rade u kancelarijama i nisu fizički aktivni trebalo bi da se pokrenu, da barem krenu da šetaju ukoliko im je mrsko da vežbaju. Pored toga, ishrana je i te kako bitna u celoj priči.

- Dosta unosimo brzu hranu i to mora da se promeni. Moramo da krenemo da "jedemo kašikom" i da imamo redovne obroke. Na akcijama našeg Udruženja, primetili smo da dosta ljudi ne doručkuje, što je poražavajuće. Kada nemamo redovne obroke, takođe dolazi do poremećaja metabolizma, a hrana nam je gorivo da možemo normalno da funkcionišemo. Kako za srce, mozak, tako i za ostale organe - konstatuje Bojana Marković.