ALARMANTNO Četiri osobe dnevno u Srbiji izvrše samoubistvo

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije više od 800.000 ljudi u svetu se ubije svake godine, odnosno jedna osoba na 40 sekundi, a tri puta češće na sebe dignu ruku muškarci nego žene.

Problem sa brojem samoubistva u Srbiji je alarmanatan i predstavlja važan društveni problem, o čemu je govorio za Direktno.rs psiholog Zoran Milivojević.
- U Srbiji otprilike 30 žena nastrada u porodičnom nasilju godišnje, a istovremeno tri stotine žena digne ruku na sebe. Dakle, to je veći društveni problem. Kada je u pitanju samoubistvo ljudi misle da je to volja pojedinca, da je osoba digla ruku na sebe i da to ne može da se spreči. Međutim, može. Kada bi država na isti način na koji tretira nasilje, podigla kampanju kada su u pitanju samoubistva, mislim da bi se taj broj značajno smanjio - kaže Milivojević. 

Zašto ljudi dižu ruku na sebe?

Ima više razloga, a glavni razlog je zato što oni prema svojoj subjektivnoj proceni, misle da je život postao nepodonošljiv, smatra naš sagovornik. 

- Ljudi ne vide način da će ta nepodnošljivost prestati i onda im se samoubistvo javlja kao mogućnost begstva od bola, te patnje i tako dalje. Kada su u pitanju mladi ljudi, onda je jedan od najvećih razloga neko ljubavno razočaranje. Što znači da mladi ljudi često veruju da je ljubav sa određenim partnerom smisao života. I kada ne mogu da ostvare tu ljubav njihov život gubi smisao. Ili ako su ostvarili ljubav pa su ostavljeni, nisu samo tužni što je otišao partner, nego je otišao i smisao njihovog život koji u tom trenutku postaje besmislen - kaže Milivojević. 

Postoji nekoliko uverenja o kojima bi trebalo edukovati mlade, te ima ukazati na njihovu pogrešnost, smatra naš sagovornik. Važno je naglasiti da je i pomoć u krizi vrlo važna, iako nije rešenje problema. Naime, osobi koja razmišlja o samoubistvu, loše se oseća i blizu je izvršenja, mogućnost da sa nekim porazgovara bitno smanjuje tu emociju. 

Milivojević dodaje da postoje načini od toga kako mediji treba o samoubistvima da izveštavaju pa do interventnih situacija, kako raditi sa suicidnim osobama da se samoubistvo spreči. Naglašava i da su ljudi koji izvrše samoubistvo uglavnom socijalno izolovani, te da neki od njih najave, ili daju signale koje okruženje obično ne razume. 

Prvi znak je spominjanje samoubistva

Naš sagovornik navodi da čim osoba počne sa indirektnim izjavama poput "nije mi više do života", "čemu sve ovo", "neki put mislim da je najbolje da prekratim sebi muke"... iste treba shvatiti ozbiljno. 

- Obično se dešava da okruženje ne razume te izjave ili da misli da su izrečene u šaljivom tonu, otpisuju njihovu važnost, a kada osoba izvrši samoubistvo onda shvataju da je ta osoba slala neke signale da je u krizi, da razmišlja o samoubistvu i da su mogli da joj pomognu. Tada se kod prijatelja i porodice javlja osečaj krivice. Nekada ljudi nemaju signale. Jednostavno su zatvoreni, ne pričaju ni sa kim, niko ne zna šta ih mori i onda izvrše samoubistvo, a ako ne ostave pismo, onda uopšte ne znamo kako je ta osoba živela, a ona je u stvari bila socijalno izolovana, bez bliskih veza. 

Porast broja samoubistava je važan društveni problem, a sistem neuređen da bi na njega odgovorio, smatra Milivojević. 

- Potreban je neki centralni registar da bi ljudi znali. On bi pomogao društvu da shvati koliko je ovo veliki problem. Kada bi se to shvatilo, država bi morala da pokrene različite mehanizme. Ne samo medicina, nego i u školama da se priča o tome i uverenjima koja dovode do samoubistva. 

U Vojvodini je najveća stopa samoubistava, tvrdi sagovornik Direktno.rs. 

- Tamo gde rastu samoubistva opadaju ubistva. U zavisnosti gde ljudi okreću agresiju, da li prema drugom ili prema sebi. Na jugu je prema drugom, a na severu obratno. To posle ide iz Vojvodine, u Mađarsku se preliva, pa onda srednja Evropa, Slovenija je isto visoka. 

Direktna i indirektna samoubistva i "na rate"

Postoje direktna i indirektna samoubistva, ali i samoubistva "na rate", kaže Milivojević. U ovu drugi grupu spadaju ona kada osoba odluči da se baci pod kamion, na primer. 

 - Na taj način osobe koje odluče da se ubiju misle da će porodica manje patiti, jer neće znati. Nekada ljudi rade te stvari, a svi misle da je nesreća. Kada se ljudi ubijaju alkoholom, nekim drogama ili suviše rizično voze, to je samoubistvo na rate. Sve ovo je jako važno, a nekako je potcenjeno i da se tako izrazim - politički nazanimljivo, pa se ne obraća dovoljno pažnje - zaključuje naš sagovornik. 

Činjenice

- jun i oktobar su meseci kad se beleži najveći broj samoubistava u Srbiji
- među danima koji su "kritični", sudeći po statističkim podacima, "najcrnji" su petak i ponedeljak
- najmanje samoubistava se događa nedeljom
- samoubistva se povećavaju u prazničnim danima

Podsetimo, nedavno je Klinika "Dr Laza Lazarević" i Ministarstvo zdravlja pokrenulo nacionalnu SOS telefonsku liniju za prevenciju suicida, koja radi u okviru te klinike. Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati psihijatri, psiholozi i socijalni radnici.

I Centar "Srce" nudi pomoć

Centar za pružanje emotivne podrške i prevenciju samoubistva "Srce" nudi savetovanje s psiholozima i stručnim timom preko besplatnog poziva na broj 0800 300 303 i 021 6623 393 ili putem elektronske pošte na adresu vanja@centarsrce.org.