Astronaut proveo 178 dana u svemiru, po povratku poručio: „Čovečanstvo živi u laži“

Američki astronaut i bivši borbeni pilot Ron Garan proveo je 178 dana u svemiru, prešavši više od 114 miliona kilometara tokom 2.842 orbite oko Zemlje. Iskustvo koje je stekao na Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) 2011. godine, dok je našu planetu hiljadama puta posmatrao iz jedinstvene perspektive, zauvek mu je promenilo život.

Kada se vratio na Zemlju, njegova poruka bila je jednostavna, ali uznemirujuća: „Živimo u laži.“

Ta spoznaja, kako objašnjava, nije došla odjednom. Postepeno se formirala dok je posmatrao Zemlju kako tiho lebdi u beskrajnoj tami svemira i shvatao koliko je naša predstava o stvarnosti drugačija kada se planet posmatra iz orbite.

Garan je u intervjuu za „Big Think“ opisao trenutak koji je doživeo kao svojevrsno prosvetljenje. Kroz prozor svemirske stanice posmatrao je bljeskove munja koji su mu ličili na bliceve paparaca, kao i zavese aurore koje su delovale toliko blizu da bi ih gotovo mogao dodirnuti.

Ipak, najviše ga je pogodila „neverovatna tankoća“ Zemljine atmosfere.

- U tom trenutku me je pogodila otrežnjujuća spoznaja da taj sloj, tanak poput papira, održava u životu svako živo biće na našoj planeti, rekao je Garan.

Video je, kako kaže, „prelivajuću biosferu koja vrvi životom“. Ono što nije video bila je ekonomija.

Upravo u tome vidi suštinu onoga što naziva „laži“.

- Budući da se naši sistemi koje je stvorio čovek prema svemu, uključujući i same sisteme za održavanje života naše planete, odnose kao prema podružnici u potpunom vlasništvu globalne ekonomije, iz svemirske perspektive očigledno je da živimo u laži, zaključio je.

Efekat pregleda

Promena perspektive koju je Garan doživeo poznata je kao „efekat pregleda“ (overview effect). Reč je o dubokom osećaju strahopoštovanja i spoznaji o krhkosti i međusobnoj povezanosti života na Zemlji, pri čemu granice među državama postaju gotovo nevidljive, a mnogi ljudski sukobi deluju besmisleno.

Sličan trenutak kolektivnog suočavanja sa planetom dogodio se na Badnje veče 1968. godine, kada je posada Apola 8 napravila čuvenu fotografiju „Izlazak Zemlje“ (Earthrise), na kojoj se naša planeta vidi iznad Mesečevog horizonta.

Garan smatra da je ta fotografija dala vizuelni izraz ideji Martina Lutera Kinga Mlađeg o „međusobno povezanoj strukturi sve stvarnosti“ – odnosno shvatanju da ono što direktno utiče na jednog čoveka posredno utiče i na druge.

Prema Garanu, problemi poput globalnog zagrevanja, krčenja šuma i gubitka biodiverziteta nisu izolovani događaji, već posledice jednog dubljeg problema – nedostatka planetarne perspektive.

Ljudi, smatra on, sebe ne posmatraju kao jednu planetarnu vrstu, već kao skup odvojenih grupa koje se međusobno nadmeću za resurse.

Zbog toga predlaže promenu prioriteta. Umesto redosleda „ekonomija, društvo, planeta“, trebalo bi usvojiti princip „planeta, društvo, ekonomija“.

Tek kada shvatimo da su zdravo društvo i održiva ekonomija mogući samo na zdravoj planeti, možemo nastaviti svoj razvoj.

„Nećemo više plutati u tami“

Garan sadašnje stanje u svetu opisuje kao „veoma mračno vreme“, ali uprkos tome ostaje dugoročno optimističan.

On veruje da se širom sveta razvija svest o međusobnoj zavisnosti ljudi i da se približavamo trenutku kada će ta svest postati dovoljno snažna da omogući rešavanje velikih globalnih problema.

Svoju ideju naziva „orbitalnom perspektivom“ – ne samo promenom načina na koji posmatramo planetu, već i pozivom da na osnovu te spoznaje promenimo način delovanja.

- Kada to uspemo, više nećemo plutati u tami. Napustićemo pećinu, kaže Garan, aludirajući na Platonovu alegoriju.

- To je budućnost čiji bismo svi želeli da budemo deo. To je naš istinski poziv.

*Naslovna fotografija: Pexels/Pixabay