Selo na Balkanu u kom živi jedan čovek: Muškarac (71) pešači 6 km za veknu hleba i razgovor, nema struje

Danas živi bez tekuće vode i struje, uzgaja životinje i, kada mora da ode po namirnice ili poželi da razgovara sa nekim, pešači kilometrima.

Selo Merdeala, u opštini Pošešti, u okrugu Prahova, danas ima samo jednog registrovanog stanovnika. To je upravo Jon Sararu, koji je u ovom mestu proveo više od sedam decenija i, uprkos potpunoj izolaciji, kaže da želi da ostane u svojoj kući do kraja života.

Kako su godine prolazile, ljudi iz sela postepeno su odlazili. Neki su se preselili, dok su drugi preminuli. Kapije koje su nekada bile otvorene, danas su zatvorene, a ulicama gotovo da više niko ne prolazi.

Za Nea Jona, međutim, život u Merdeali nije se mnogo promenio.

Jedini stanovnik sela živi bez tekuće vode i struje

Njegova svakodnevica izgleda gotovo isto kao i decenijama ranije. U kući nema tekuću vodu, a nema ni električnu energiju. Hranu priprema na šporetu na drva, dok mu je tokom dana glavni izvor svetlosti sunce.

Kada padne mrak, povlači se u kuću u kojoj je rođen i koju nikada nije želeo da napusti.

Za život zarađuje od svoje male farme. Ima svinju, kravu i nekoliko kokošaka, o kojima svakodnevno vodi računa. Životinje su mu danas društvo, ali i važan deo svakodnevice.

Iako je navikao na samoću, ona nije oduvek bila njegov izbor.

„Tako je bilo zapisano za mene, a sada je prekasno da okrenem stranicu“

Nea Jon ljudima koji ga poznaju govori da nije planirao da ostane potpuno sam.

„Tako je bilo zapisano za mene, a sada je prekasno da okrenem stranicu“, kaže 71-godišnjak.

Tokom godina, ljudi koji su mu bili bliski nestajali su jedan po jedan, a on je ostajao u selu.

Gradonačelnik opštine Pošešti kaže da je Nea Jon čitav život bio vredan i da je radio u nekadašnjem CAP-u. Međutim, u starosti je ostao sam, okružen životinjama i uspomenama.

„Ujak Jon je bio vredan čovek u svom životu, radio je u bivšem CAP-u. Radio je, ali sada, u starosti, ostao je sa životinjama. Nikada nije želeo da napusti kuću u kojoj je rođen i u kojoj je živeo više od sedam decenija. Svi koje je imao su umrli. Brat, snaja, roditelji su mu odavno... Samo je on ostao“, rekao je gradonačelnik.

On ga opisuje kao tihog i poštenog čoveka koji vodi računa o svom životu daleko od drugih ljudi.

„On je tih, pošten čovek, koji brine o svom životu, tamo, izolovan u svom svetu“, dodao je.

Šest kilometara peške za veknu hleba i razgovor

Udaljenost od drugih ljudi postala je sastavni deo svakodnevice jedinog stanovnika Merdeale.

Kada mora da ode do opštine, Nea Jon mora da prepešači tri kilometra u jednom pravcu. To znači da svakog puta pređe ukupno šest kilometara.

Taj put prelazi kada mora da kupi nešto što mu je potrebno, pa čak i kada želi da nabavi običnu veknu hleba.

Međutim, odlazak do drugih ljudi za njega nije samo pitanje nabavke.

Nakon što pređe tri kilometra do mesta gde može da sretne druge ljude, Nea Jon dobija i ono što mu možda najviše nedostaje – priliku da sa nekim razgovara.

Posle toga vraća se istim putem u Merdealu, selo u kojem je rođen i u kojem je proveo više od sedamdeset godina.

Danas je tamo ostao samo on.

U tišini gotovo praznog sela, bez struje i tekuće vode, uz svoje životinje i kuću koju nikada nije želeo da napusti, Jon Sararu nastavlja život daleko od sveta koji se oko njega promenio.

- Naslovna fotografija: Shutterstock/ PeopleImages