Evropska centralna banka podiže kamate: Kako će to osetiti svi koji imaju kredite u Srbiji

"Tržišta ocenjuju da verovatnoća da podignemo kamatne stope na septembarskom sastanku iznosi više od 95 odsto i rekao bih da prilično dobro razumeju kako ćemo verovatno reagovati u ovoj fazi", rekao je Nagel u intervjuu za Mond.

On nije hteo da saopšti smernice za dalje delovanje Evropske centralne banke nakon septembra, dodavši da će se odluke donesiti od sastanka do sastanka, u skladu sa novim ekonomskim podacima.

Nagel ocenjuje da rast prinosa na finansijskim tržištima komplikuje situaciju za ECB, jer skuplje finansiranje može da utiče na ekonomsku aktivnost, investicije i uslove zaduživanja država i kompanija.

Predsednik Bundesbanke pritom zauzima stavove koji odstupaju od tradicionalno konzervativne pozicije nemačke centralne banke.

Podržao je ukidanje nemačke ustavne kočnice duga, odnosno pravila koje je ograničavalo budžetske deficite u normalnim okolnostima, kao i mogućnost zajedničkog zaduživanja država članica EU.

Joahim Nagel svoje stavove obrazlaže potrebom za snažnijom evropskom integracijom i želljom da Bundesbanka deo evropskog procesa odlučivanja.

On je istovremeno potvrdio da je jedan od kandidata za čelnu funkciju u Evropskoj centralnoj banci, nakon što sadašnjoj predsednici Kristin Lagard istekne mandat u 2027.

Nemačka vlada, međutim, još nije zvanično podržala njegovu kandidaturu.

Na koji će način ovo uticati na Srbiju?

Odluke ECB-a imaju uticaj na finansijski sistem u Srbiji zbog visoke evroizacije domaće ekonomije. Krediti indeksirani u evrima u Srbiji direktno zavise od EURIBOR-a (međubankarske stope u evrozoni). Kada ECB podigne referentnu kamatnu stopu, EURIBOR ubrzo raste.

- Posledica: Korisnicima evro-kredita sa varijabilnom stopom (koja se obračunava kao EURIBOR + fiksna marža banke) rata kredita direktno raste prilikom narednog periodičnog usklađivanja (na svakih 3 ili 6 meseci).

Posledice se mogu osetiti i na drugim poljima. Poslovne banke u Srbiji mogle bi da prilagođavaju ponudu novih stambenih, gotovinskih i privrednih kredita indeksiranih u evrima. Krediti postaju skuplji, uslovi odobravanja rigorozniji, a mesečne obaveze za nove dužnike veće.

U ovim okolnostima NBS je često primorana da prati trendove ECB-a i povećava svoju referentnu kamatnu stopu. U tom bi sličaju porasle rate i u dinarskim kreditima.

Takođe, srpske kompanije koje se finansiraju kreditima u evrima suočiće se sa većim troškovima otplate. Skuplje finansiranje u Evropi može smanjiti investicije nemačkih i evropskih kompanija u Srbiji, kao i tražnju za srpskim izvoznim proizvodima u EU.