11 članica EU zatražilo prelazak sa jednoglasnog na odlučivanje kvalifikovanom većinom

Austrija, Belgija, Danska, Finska, Francuska, Nemačka, Luksemburg, Holandija, Rumunija, Španija i Švedska u pismu visokoj predstavnici EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Kaji Kalas ocenjuju da konsenzus treba da doprinosi zajedničkom delovanju, a ne da ga blokira.

"Kultura konsenzusa Unije važan je izvor njenog legitimiteta. Stoga nastavljamo da težimo konsenzusu gde god je to moguće. Ali takođe moramo osigurati da ta kultura konsenzusa podstiče zajedničko delovanje, a ne da ga sprečava – u suprotnom ćemo imati legitimitet, ali ne i snagu", navodi se u pismu koje su zemlje uputile visokoj predstavnici Kaji Kalas.

One predlažu češću upotrebu konstruktivnog uzdržavanja umesto veta, izbegavanje povezivanja spoljno-političkih odluka sa nepovezanim pitanjima i istraživanje mogućnosti primene kvalifikovane većine kroz takozvanu "paserela klauzulu" iz člana 31 Ugovora o EU.

Prema sadašnjim pravilima, odluke u oblasti zajedničke spoljne i bezbednosne politike uglavnom zahtevaju jednoglasnost, pa jedna članica može da blokira odluku ostalih.

Kao primer problema sa takvim sistemom navodi se Mađarska, koja je tokom mandata premijera Viktora Orbana više puta koristila veto za blokiranje ili odlaganje odluka EU. Mađarska je ranije ove godine blokirala i paket finansijske pomoći Ukrajini vredan 90 milijardi evra.

Zagovornici reforme smatraju da bi kvalifikovana većina omogućila brže i efikasnije reagovanje EU, dok protivnici upozoravaju da bi time bila oslabljena zaštita interesa manjih država članica.

Promena bi zahtevala saglasnost svih članica, što predstavlja ključnu prepreku jer bi države koje se protive ukidanju veta mogle da blokiraju i samu reformu.

Francuska i Nemačka istovremeno zagovaraju jačanje uloge visoke predstavnice Kaje Kalas i njeno neposrednije povezivanje sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen.

Naslovna fotografija: ATA Images/Antonio Ahel