Stručnjaci otkrili 4 namirnice koje izbegavaju u prodavnici: Jednu mnogi svakodnevno kupuju

Razlog nije nužno u tome što su ti proizvodi sami po sebi nezdravi, već u načinu na koji se proizvode, obrađuju, seku, čuvaju ili pripremaju za prodaju. U određenim okolnostima upravo ti procesi mogu povećati rizik od kontaminacije mikroorganizmima.

Dr Brajan Kvok Le, prehrambeni hemičar i konsultant iz američke savezne države Vašington, izdvojio je nekoliko proizvoda koje lično radije ne stavlja u korpu.

Njegov kriterijum je jednostavan - kod određenih namirnica smatra da potencijalni mikrobiološki rizik nije vredan moguće koristi.

Sirovo mleko na vrhu liste

Na prvom mestu nalazi se nepasterizovano, odnosno sirovo mleko.

Za razliku od sirovog mleka, pasterizovano mleko prolazi kroz termičku obradu čiji je cilj uništavanje potencijalno štetnih mikroorganizama i produžavanje roka trajanja.

Kod sirovog mleka taj proces nije sproveden, zbog čega može sadržati bakterije poput salmonele, E. coli, listerije i brucele.

- Mnogo je ljudi koji tvrde da sirovo mleko ima razne zdravstvene prednosti, ali jednostavno ne vredi rizikovati jer je u tom mleku još uvek mnogo patogenih organizama - rekao je dr Le, a prenosi portal dnevno.hr.

Za njega je upravo odsustvo pasterizacije dovoljan razlog da takav proizvod preskoči u prodavnici.

Poseban oprez sa već isečenim voćem i povrćem

Na njegovoj listi nalazi se i prethodno isečeno voće i povrće.

Stručnjak posebno upozorava na proizvode koji se seku direktno u manjim prodavnicama ili prodajnim objektima, jer kupac najčešće nema uvid u uslove u kojima su pripremljeni.

- Ne znam šta je osoba iza pulta radila dok je sekla proizvod i koje higijenske prakse primenjuje - objasnio je dr Le.

Problem, dakle, ne mora biti u samom voću ili povrću. Rizik može nastati tokom sečenja i rukovanja, ukoliko oprema, površine ili ruke nisu dovoljno čiste.

Zbog toga stručnjaci savetuju potrošačima da voće i povrće pravilno peru, čuvaju i pripremaju za konzumaciju.

Dinja posebno osetljiva nakon sečenja

Među već isečenim voćem dr Le posebno izdvaja dinju.

Kada je cela, kora predstavlja prirodnu barijeru između spoljašnje sredine i jestivog dela ploda. Sečenjem se ta zaštita uklanja, pa mikroorganizmi sa površine, opreme ili ruku mogu dospeti do unutrašnjeg dela.

Zbog toga prethodno isečena dinja zahteva dodatnu pažnju kada je reč o higijeni i čuvanju.

Klice izgledaju zdravo, ali mogu sadržati bakterije

Na listi namirnica koje zahtevaju oprez nalaze se i sirove klice, poput klica rotkvice, lucerke i deteline.

One se često smatraju zdravim i hranljivim dodatkom ishrani, ali proces njihovog uzgoja može predstavljati pogodan ambijent za razmnožavanje određenih mikroorganizama.

Profesorka mikrobiologije sa Univerziteta u Delaveru Kali Nil objašnjava da je problem povezan upravo sa procesom klijanja.

- Da bi klice proklijale, seme ne može adekvatno da se dezinfikuje kako bi se uništila sva moguća salmonela - navela je ona.

Zbog toga sirove klice mogu biti povezane sa rizikom od prisustva bakterija poput salmonele i E. coli.

Ipak, profesorka Nil naglašava da ne treba sve proizvođače posmatrati na isti način. Postoje uzgajivači koji veliku pažnju posvećuju higijeni, čišćenju i sanitarnim procedurama.

Nije svaka od ovih namirnica opasna

Upozorenja stručnjaka ne znače da su navedene namirnice automatski štetne ili da će njihova konzumacija nužno izazvati bolest.

Ključna je razlika između samog proizvoda i načina na koji je proizveden, obrađen, sečen, skladišten ili poslužen.

Poseban rizik može postojati kada potrošač nema informaciju o higijenskim uslovima u kojima je hrana pripremljena.

Zato stručnjaci za bezbednost hrane kao najvažnije mere izdvajaju pravilno rukovanje namirnicama, higijenu, pranje voća i povrća, kao i odgovarajuće skladištenje.

Drugim rečima, činjenica da se neka namirnica smatra zdravom ne znači da je način njenog čuvanja i pripreme nevažan.

Upravo zbog toga stručnjaci pri kupovini pojedinih proizvoda primenjuju dodatni oprez – ne zato što su oni nužno opasni, već zato što određeni načini proizvodnje i rukovanja mogu povećati mikrobiološki rizik.

*Naslovna fotografija: Rajko Ristić/Direktno.rs