Naučnici upozoravaju: Svet se približava "katastrofalnim klimatskim događajima", najgore tek dolazi

Naučnici već godinama upozoravaju na posledice klimatskih promena, ali ono što je nekada delovalo kao scenario iz naučne fantastike danas se razmatra kao realan, a u pojedinim slučajevima i neizbežan rizik.

Toplotni talasi, oluje, poplave i suše već pogađaju različite delove planete. Prema navodima iz analize, prosečna globalna temperatura 2025. godine bila je 1,44 stepena Celzijusa viša nego početkom 19. veka, a rast temperature doprinosi učestalijim i intenzivnijim ekstremnim vremenskim pojavama.

Katastrofe koje su već pogodile svet

Poslednjih godina zabeležen je niz događaja koji pokazuju razmere potencijalnog problema. Tokom australijskog „Crnog leta“ 2019. i 2020. godine požari su zahvatili oko 19 miliona hektara. Pakistan je 2022. godine doživeo katastrofalne poplave, kada je oko trećine zemlje bilo pod vodom. Uragani Helen i Milton 2024. godine razorili su delove juga Sjedinjenih Američkih Država.

Stručnjaci upozoravaju da se problem ne završava dostizanjem neto nulte emisije. Ugljen-dioksid može ostati u atmosferi stotinama godina, a ogromne količine ovog gasa već su se nagomilale. Zbog toga bi posledice dosadašnjeg zagrevanja mogle da se osećaju još dugo čak i ako bi emisije bile drastično smanjene.

Rizik od „tačaka preokreta“

Posebnu zabrinutost izazivaju takozvane tačke preokreta – trenuci kada određeni planetarni sistemi pređu granicu nakon koje je njihov oporavak veoma težak ili neizvestan.

Jedan od primera su koralni grebeni. Prema podacima američke Nacionalne uprave za okeane i atmosferu, između 2023. i 2025. godine čak 84 odsto svetskih korala bilo je pogođeno toplotnim stresom, koji može dovesti do njihovog odumiranja.

U opasnosti je i Amazonska prašuma. Dugotrajne suše, požari i krčenje šuma doveli su do degradacije velikih površina, dok postoji zabrinutost da bi Amazon u budućnosti mogao izgubiti sposobnost da apsorbuje onoliko ugljen-dioksida koliko ga trenutno skladišti.

Naučnici ne mogu da predvide „veliku katastrofu“

Iako upozorenja zvuče dramatično, naučnici ne tvrde da će se jedna konkretna globalna katastrofa dogoditi određene godine. Problem je u tome što se tačan trenutak ekstremnog događaja ne može predvideti.

Ipak, prema analizi AP-a, rizik raste sa svakom dodatnom desetinkom stepena zagrevanja, dok se vremenski razmak između pojedinih ekstremnih događaja smanjuje. Klimatski modeli postaju precizniji, a neke posledice pojavljuju se brže nego što su ranije prognozirane.

Kao primer navodi se Velika Britanija. U januaru 2022. godine tamošnja procena klimatskih rizika davala je svega 0,02 odsto verovatnoće da temperatura pre 2040. godine dostigne ili premaši 40 stepeni. Već tokom leta iste godine u delovima zemlje temperatura je prešla 40 stepeni.

„Predstoje nam još veći udari“

Više od polovine svih gasova sa efektom staklene bašte koje je čovečanstvo proizvelo tokom istorije ispušteno je u atmosferu tokom poslednjih 50 godina. Ti gasovi zadržavaju toplotu i menjaju vremenske obrasce i ekosisteme.

Zbog toga stručnjaci upozoravaju da svet ne bi trebalo da čeka jednu veliku katastrofu kako bi počeo ozbiljno da se priprema. Iskustvo sa zemljotresima u Kaliforniji pokazuje da priprema infrastrukture i stanovništva može značajno smanjiti posledice katastrofa.

Tačan trenutak budućih klimatskih katastrofa niko ne može da odredi. One mogu pogoditi pojedine delove sveta za nekoliko godina, nekoliko decenija ili mnogo kasnije. Ali naučnici upozoravaju da se rizik povećava i da ekstremi koji su nekada bili retki postaju sve ozbiljniji.

- Moramo da razgovaramo o nekim od najgorih stvari koje mogu da se dogode, rekao je klimatolog Tim Lenton sa Univerziteta Ekseter.

Njegova poruka je jasna: „Prirodno je očekivati da nam predstoje još veći udari.“

*Naslovna fotografija: AI