Riba-lav pravi haos u Sredozemlju: Evo kako Kiprani rešavaju taj problem

Radeći nedaleko od obale Kipra, skiper Pepis pomaže istraživačima tako što izvlači ribe lavove iz eksperimentalnih zamki, uklanja njihove otrovne bodlje i u kuhinji priprema ulov, prenosi Independent.

Ulazak invazivnih morskih vrsta u Sredozemlje se prati bod budnim okom kako bi se njihov broj držao pod kontrolom, a u tome i Pepis ima značajnu ulogu.

Istraživanje koje je objavila Kiparska akademija nauka, književnosti i umetnosti procenjuje da Mediteran otprilike svake dve nedelje dobije jednu novu vrstu.

U tom izveštaju registrovano je više od 1.000 alohtonih vrsta, što je povećanje u odnosu na oko 800 koliko ih je zabeleženo između 2012. i 2017. godine.

Topla mora olakšavaju prelaz

Naučnici kažu da sve toplija mora omogućavaju tropskim vrstama da preko Sueckog kanala lakše pređu iz Crvenog mora i drugih udaljenijih područja do Sredozemlja.

- Promene su bile drastične, naročito od 2000. godine - rekao je morksi biolog Periklis Klejtou.

Sličan trend zabeležen je i u grčkim vodama, gde je poslednjih decenija registrovano više od 230 alohtonih morskih vrsta, među kojima su i ribe zečevi i otrovna srebrnobrazna napuhača, poznata i kao riba fugu iz roda Lagocephalus.

Šta donose invazivne vrste?

Promene utiču na prehrambene sisteme, radna mesta i priobalne zajednice.

Iako zauzima svega 0,8 odsto površine svetskih okeana, Sredozemno more je stanište za čak 18 odsto svih morskih vrsta na svetu.

Ovaj region podržava i biodiverzitet i zajednice koje zavise od zdravog mora.

Invazivne vrste mogu brzo da promene čitave ekosisteme. Naučnici navode da riba lav u Sredozemlju nema poznatog prirodnog predatora i da se intenzivno hrani domaćim ribama i rakovima.

Riba zec može da "pokupi" alge iz podvodnih staništa, dok se napuhače hrane domaćim vrstama i smatra se da su odgovorne za manji broj hobotnica.

Ove promene pogađaju ljude koji žive od ribolova, prodaju morske plodove ili zavise od stabilnih morskih ekosistema koji podržavaju lokalnu privredu.

- Invazivne vrste preuzimaju naša mora, a to utiče i na lokalni biodiverzitet i na privredu - rekla je Kristina Kakuli iz Laboratorije za istraživanje mora i životne sredine.

Promene se mogu uoiti i na jelovnicima restorana ili u ponudi pijaca u priobalnim mestima.

Šta raditi ukoliko vas ubode riba lav?

Riba lav, poznata i pod nazivom lionfish, smatra se jednom od najinvazivnijih morskih vrsta na svetu. Ukoliko vas ubode, zahvaćeno mesto odmah potopite u toplu vodu i što pre potražite medicinsku pomoć.

Ubod može izazvati izuzetno jak bol, oticanje i crvenilo. U pojedinim slučajevima mogu se javiti mučnina, povraćanje, vrtoglavica, nesvestica, pa čak i privremeni neurološki problemi.

Šta se preduzima protiv ribe lava i drugih novih vrsta?

Istraživači na Kipru testiraju posebno dizajnirane zamke za ribe lavove i atlantske plave rakove, koje omogućavaju domaćim vrstama da pobegnu.

Kako bi smanjile broj napuhača, grčke i kiparske vlasti nude i finansijske podsticaje ribarima koji ih donesu na obalu.

Istovremeno pokušavaju da ubede potrošače da jedu invazivne vrste.

Naime, kada joj se uklone otrovne bodlje, riba lav je bezbedna za ishranu, a kuvari koji sarađuju sa istraživačima pokušavaju da podstaknu potražnju za ovom upečatljivom ribom kao kvalitetnim morskim specijalitetom.

Takođe se ispituje kako problematične vrste mogu da se pretvore u korisne proizvode.

U Grčkoj je testirana prerada otrova napuhača u riblje brašno za uzgoj brancina, dok su druga istraživanja ispitivala njihovu moguću upotrebu u kozmetici, suplementima i preparatima za ublažavanje bolova.

- U početku su se ljudi plašili, ali sada shvataju da je to kvalitetna i ukusna riba - rekao je kuvar Petros Jangou.

Naučnici, međutim, upozoravaju da je problem mnogo veći od promene obroka na jelovniku.

- More je veoma složeno. U njemu istovremeno deluje toliko različitih faktora koji utiču jedni na druge - zaključio je Klejtou.

Naslovna fotografija FOTO: Shutterstock/Gardinovachki