Stižu nova pravila: Kafa poskupljuje 332 odsto, a nije ni jedina

Analiza Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), naučne službe Evropske komisije, pokazala je da bi plan prema kojem bi i uvezena hrana morala da ispunjava najstrože evropske standarde mogao da smanji ponudu pojedinih proizvoda i dodatno podigne njihove cene.

U najnepovoljnijem, hipotetičkom scenariju, u kojem se proizvođači izvan EU uopšte ne bi prilagodili novim pravilima, cena kafe mogla bi da poraste čak 332 odsto, dok bi citrusi mogli da poskupe 82 odsto.

Istovremeno, uvoz poljoprivrednih proizvoda u Evropsku uniju mogao bi da bude smanjen za čak 41 odsto, dok bi poskupljenje pogodilo i stočare zbog skuplje stočne hrane.

Ni u realističnijim scenarijima slika nije mnogo povoljnija. Ukoliko bi se proizvođači iz trećih zemalja delimično ili potpuno prilagodili novim zahtevima, očekuju se rast potrošačkih cena i pad uvoza, dok bi proizvodnja unutar EU mogla da poraste.

Brisel pred nezgodnim izborom

Pred Evropskom komisijom sada je politički težak zadatak - da zaštiti evropske poljoprivrednike, koji godinama upozoravaju da rade pod strožim pravilima od svojih konkurenata, a da istovremeno ne izazove novi talas poskupljenja hrane.

Predložena pravila deo su paketa mera koje se odnose na bezbednost hrane i stočne hrane. Evropski poljoprivrednici ih uglavnom podržavaju, jer smatraju da konkurenti iz trećih zemalja ne bi trebalo da imaju prednost zahvaljujući upotrebi pesticida koji su u EU zabranjeni.

Mera je delom povezana i sa nezadovoljstvom evropskih proizvođača zbog trgovinskog sporazuma EU sa zemljama Mercosura - Argentinom, Brazilom, Paragvajem i Urugvajem.

Ako bi nova pravila bila uvedena, proizvođači izvan EU praktično bi morali da prestanu da koriste određene pesticide ukoliko žele da njihova roba ostane na evropskom tržištu.

Takav pristup poznat je kao "klauzula ogledala", odnosno zahtev da uvozni proizvodi ispunjavaju iste standarde kao oni proizvedeni u EU.

Proizvođači upozoravaju: Ovo bi mogla da bude trgovinska barijera

Međunarodna udruženja proizvođača upozoravaju da bi nova pravila mogla da naprave ozbiljne probleme poljoprivrednicima širom sveta.

Amine Benani, predsednik Marokanskog udruženja proizvođača crvenog voća, ocenio je da se proizvođači suočavaju sa izborom između dostupnosti voća tokom cele godine po prihvatljivim cenama i znatno ograničenije proizvodnje koja bi bila skuplja.

On je poručio da ono što Brisel naziva „usklađivanjem standarda“ proizvođači mogu da dožive kao trgovinsku barijeru.

Slična upozorenja stižu iz Južne Afrike, Kanade, Hondurasa, Brazila, Australije i SAD, čiji proizvođači strahuju da bi nova pravila mogla da ugroze izvoz i radna mesta.

Brisel želi "nultu toleranciju" za određene pesticide

Evropska komisija želi da spreči da se na evropskom tržištu pojave ostaci najopasnijih supstanci čija je upotreba zabranjena u EU. Zbog toga bi za određene pesticide dozvoljeni nivo ostataka bio praktično spušten na tehničku nulu.

Komisija još nije konačno odredila koje će supstance biti obuhvaćene novim pravilima. JRC je identifikovao 18 aktivnih supstanci koje bi mogle da budu predmet zabrane, što bi moglo da utiče na 235 proizvoda iz 86 zemalja.

Kritičari plana, međutim, tvrde da postojeći maksimalni nivoi ostataka pesticida već predstavljaju standarde kojima se štiti zdravlje potrošača. Zbog toga smatraju da Brisel sada ide korak dalje i pokušava da kroz trgovinska pravila nametne sopstvene standarde proizvođačima iz drugih delova sveta.

Australija, Kanada, Paragvaj i SAD već su osporili plan pred Svetskom trgovinskom organizacijom.

Ipak, deo članica EU snažno podržava "klauzule ogledala", uz obrazloženje da evropski poljoprivrednici moraju biti zaštićeni od konkurencije koja posluje pod drugačijim pravilima.

Među najglasnijim zagovornicima je Francuska, koja je početkom godine već preduzela mere protiv određenih proizvoda sa ostacima pesticida čija je upotreba zabranjena u EU.

Ako Brisel sprovede najavljene mere u punom obimu, posledice bi mogle da se osete i na rafovima – od voća i povrća do kafe i proizvoda koji zavise od uvoznih sirovina. Konačni obim promena i lista pesticida na koje bi se pravila odnosila još nisu definitivno utvrđeni.

Naslovna fotografija: Rajko Risitć