Iranci spremali atentat na Trampa: Ovako je predsednik SAD pobegao sa samita NATO (VIDEO)

Prema detaljima koje su objavili The Guardian i The New York Times, Tramp je 8. jula na aerodromu u Ankari pred kamerama ušao u stariju verziju aviona Air Force One, čime je stvoren utisak da će zajedno sa novinarima otputovati iz Turske.

Međutim, čim je ušao u avion, predsednik je kroz drugu stranu letelice, daleko od pogleda javnosti, prebačen u kamion sa kontejnerom za avionski ketering. U njemu je prevezen do drugog, neupadljivog vojnog aviona C-32A, kojim je tajno odleteo ka Velikoj Britaniji.

U međuvremenu je pravi Air Force One, sa novinarima i delom predsedničkog osoblja, poleteo za njim. Tako je stvoren utisak da se Tramp nalazi upravo u avionu koji su pratili mediji.

Novinarima naređeno da lete u mraku

Tokom leta novinarima je naređeno da drže spuštene roletne na prozorima, bez objašnjenja.

Tek kasnije, tokom leta ka Vašingtonu, Tramp je novinarima objasnio da je let verovatno bio rizičan.

- Ja sam prvi na njihovoj listi pre vas. Ali ako ja odem, idete i vi. Zar ne?, rekao im je Tramp, aludirajući na pretnje iz Irana.

Tajna operacija nastavljena i u Britaniji

Kada je tajni avion sa Trampom sleteo u britansku bazu RAF Mildenhol, usledio je novi deo operacije.

Nedugo zatim stigao je i Air Force One sa novinarima. Pre nego što im je dozvoljeno da izađu iz aviona, Tramp je ponovo neprimećeno prebačen, ovog puta u stari Air Force One, u koji je ušao kroz sporedni ulaz.

U 22.56 po lokalnom vremenu Tramp je izašao na glavna vrata aviona, pozdravio novinare i američke vojnike i zatim se ukrcao u novi katarski avion.

Time je stvoren utisak da je predsednik sve vreme putovao zajedno sa novinarima, iako je zapravo prethodno tajno prebačen u drugi avion.

Iranska pretnja pokrenula akciju

Plan za tajno izvlačenje napravljen je nakon što su američke obaveštajne službe procenile da je pretnja iz Irana ozbiljna. U njegovoj izradi učestvovali su najviši zvaničnici američke nacionalne bezbednosti i Pentagona.

Bela kuća je poručila da se za zaštitu predsednika koriste sva raspoloživa sredstva, uključujući skretanje pažnje i obmanu.

Ovakve mere uvedene su u trenutku kada su odnosi Vašingtona i Teherana izuzetno napeti, a američke službe strahuju od mogućeg pokušaja napada na predsednika.

Tajna operacija izazvala politički i pravni skandal

Međutim, tajna akcija izazvala je i ozbiljne polemike u Vašingtonu. Bes zbog curenja informacija doveo je čak do toga da Ministarstvo pravde uputi pozive novinarima i članovima njihovih porodica da svedoče pred velikom porotom.

Federalni sudija je kasnije intervenisao i naložio povlačenje tih zahteva.

Stručnjaci za bezbednost navode da korišćenje „mamaca“ nije bez presedana. Slične metode korišćene su i ranije za zaštitu američkih predsednika, uključujući tajna putovanja Bila Klintona i Džordža Buša.

Bivši agent Tajne službe Donald Mihalek objasnio je suštinu ovakve politike:

- Tajna služba nije agencija za odnose sa javnošću. Njen jedini zadatak je da sačuva život predsednika.

Upravo zbog toga, javnost i novinari ovog puta nisu znali gde se predsednik zapravo nalazi sve dok operacija nije završena.

*Naslovna fotografija: Beta-AP/Julia Demaree Nikhinson