60 godina kopanja urodilo plodom: Ogromnu rupu pretvorili u jezero - u nju sipano 547 milijardi litara vode (VIDEO)

A onda je usledio neverovatan preokret. Inženjeri su nekadašnji površinski kop napunili vodom i od njega napravili jedno od najvećih veštačkih jezera u Španiji. Reč je o jezeru As Pontes u Galiciji, koje je nastalo na mestu ogromnog rudnika lignita.

Decenijama gutao zemlju

Priča je počela još 1940-ih, kada je na području oko As Pontesa pokrenuta eksploatacija lignita, vrste uglja poznate i kao mrki ugalj. Za više od šest decenija iz zemlje je izvađeno oko 260 miliona tona lignita, dok je nastao površinski kop dubok više od 300 metara.

Uz rudnik je radila i termoelektrana, koja je u svoje vreme bila najveća elektrana na ugalj u Španiji. Međutim, stroži evropski propisi o zagađenju vazduha doveli su do zatvaranja rudnika 2007. godine. Za razliku od brojnih napuštenih kopova širom sveta, ovde je zatvaranje rudnika označilo početak velikog projekta sanacije.

Četiri godine punili ogromni kop

Pretvaranje rudnika u jezero nije bilo jednostavno. Inženjeri su morali da utvrde odakle će voda dolaziti, koliko brzo nivo može da raste i kako će se promeniti njen hemijski sastav.

Punjenje je počelo 2008. godine, a završeno je 18. aprila 2012. godine. Za nešto više od četiri godine u kop je dospelo oko 547 milijardi litara vode. Rezultat je bio prizor koji je teško povezati sa nekadašnjim industrijskim pejzažom - ogromno jezero nastalo na mestu gde su nekada radile rudarske mašine.

Jezero sa dva potpuno različita sloja

Naučnici su otkrili još jednu neobičnu karakteristiku ovog jezera. Voda se podelila na dva različita sloja, razdvojena takozvanom hemoklinom. Gornji sloj je blago kiseo i bogat kiseonikom, dok je donji, koji se nalazi stotinama metara dublje, gotovo bez kiseonika i znatno kiseliji.

Prema naučnicima, do razdvajanja je došlo zbog različitih izvora vode, kao i razlika u temperaturi i mineralnom sastavu, koje su sprečile potpuno mešanje slojeva.

Od rudnika do turističke atrakcije

Danas jezero zauzima oko 865 hektara. Uz njega su uređene peščana plaža i prirodne staze, a lokacija je dobila i prestižnu Plavu zastavu, međunarodnu oznaku koja se dodeljuje na osnovu kriterijuma koji uključuju kvalitet vode, bezbednost i upravljanje lokacijom.

Duž obale razvila su se različita staništa - od livada i šikara do šuma i močvara. Na padinama koje su nekada bile deo ogromnog rudarskog kopa danas se mogu videti i jeleni, dok posetioci koriste jezero za kajak i kanu.

Nekadašnje rudarsko područje tako je postalo i važna turistička tačka, što je posebno značajno za grad koji je decenijama zavisio od rudnika i termoelektrane.

Primer za druge rudnike širom sveta

As Pontes nije jedini veliki površinski kop koji je ostao iza eksploatacije uglja. Slični pejzaži postoje širom sveta - od nemačkih rudarskih područja do nekadašnjih rudnika u Australiji i SAD.

Međutim, nisu svi napušteni kopovi uspešno sanirani. Neki su i danas kiseli ili toksični i predstavljaju ozbiljan ekološki problem. Zbog toga je As Pontes postao zanimljiv primer kako se ogromna industrijska rana u pejzažu može pretvoriti u potpuno novu prirodnu i turističku celinu.

Rupa duboka više od 300 metara, nastala posle decenija iskopavanja, danas je jezero sa plažom, stazama i živim svetom - spektakularan primer kako se ono što je nekada izgledalo kao trajno uništenje pejzaža može pretvoriti u novu atrakciju.

Naslovna fotografija: Printscreen/YouTube/W&T Mode Solutions S.L.