Pod budnim okom Vašingtona: Počinju pregovori vlasti i opozicije o budućnosti Venecuele

Pošto su američke snage u januaru zarobile tadašnjeg predsednika Nikolasa Madura i odvele ga na suđenje u SAD, pregovore će voditi članovi pretežno provladine Narodne skupštine i grupa bivših opozicionih poslanika koji su ranije pokušali da svrgnu Madura. Američki zvaničnici navode da će imati ulogu posrednika.

Pre sedam nedelja su u Karakasu razgovarali predsednik Skupštine Horhe Rodrigez - brat vršiteljke dužnosti predsednice Venecuele Delsi Rodrigez, i bivša poslanica Dinora Figuera koja se nakratko vratila u Venecuelu posle oko osam godina u egzilu.

Figuera je 2023. izabrana da predstavlja opozicione poslanike iz sastava Skupštine 2015. godine, koja se smatra poslednjom demokratski izabranom institucijom Venecuele.

Ona je rekla da je prioritet razvoj institucionalne agende koja prevazilazi interese političkih grupa u Venecueli što je predložila i američka administracija.

Pošto su američke snage zarobile Madura i njegovu suprugu, američka administracija je predložila plan u tri faze za Venecuelu: stabilizacija, oporavak i demokratska tranzicija.

U petak je Stejt department SAD saopštio da Vašington nema nameru da diktira kako će se izbori u Venecueli sprovoditi i da razume komplikacije pokušaja pripreme za glasanje dok se zemlja oporavlja od razornih zemljotresa juna ove godine kada je poginulo više od 5.500 ljudi, povređeno 16.700, a 20.000 ostalo bez krova nad glavom.

- Tu smo da pomognemo u olakšavanju, a ne da diktiramo proces pomirenja kroz koji se može izraziti volja venecuelanskog naroda, saopštilo je američko ministarstvo i dodalo da će ohrabriti sve političke stranke da pređu iz protestnih pokreta u političke stranke, založe se za slobodne i otvorene medije, pošteno i transparentno izborno veće i bezbednost biračkih mesta.

Uprkos neuspehu četiri prethodna procesa dijaloga od 2017. do 2024. godine, velika većina građana Venecuele očekuje pozitivan ishod novih pregovora, prvenstveno zbog neviđene političke promene svrgavanjem Madura i uticajem SAD na vladu Delsi Rodriges.

Mnogi veruju da bi ovog puta moglo da bude moguće postizanje minimalnih dogovora koji bi mogli da poboljšaju stanje u zemlji.

Međutim, analitičari se slažu da je prelazak na demokratiju još daleko, upozoravajući da bi slobodni izbori bili tek na kraju dugog procesa.

Uspostavljanje izbornog kalendara i uslova za fer glasanje ne deluje verovatno u bliskoj budućnosti, smatraju analitičari.

Prelazak na demokratiju "ne počinje početkom procesa dijaloga. Počinje priznavanjem i obnavljanjem garancija koje su prekršene", rekao je Džon Magdaleno, politički konsultant i profesor na Katoličkom univerzitetu Andres Belo.

On je rekao da se moraju prvo vratiti građanske slobode i politička prava: sloboda izražavanja, sloboda štampe, sloboda okupljanja i udruživanja, nepovredivost privatnih komunikacija i druge garancije koje osiguravaju ljudska prava.

*Naslovna fotografija: Pexels/Alex Dos Santos