Trgovina žrtvama: Izraelci u inat Turcima hteli da priznaju genocid nad Jermenima - onda je usledio poziv koji se ne odbija

Istorija i stotine hiljada žrtava još jednom su poslužile kao moneta za političko potkusurivanje. Iako je izraelski ministar spoljnih poslova Gideon Sar nedavno pokrenuo inicijativu za priznanje genocida nad Jermenima iz perioda Osmanskog carstva, što je u velikoj meri protumačeno kao direktan udarac i osveta Turskoj zbog njenih oštrih stavova prema Izraelu, situacija se brzo promenila kada se u priču umešao Baku.

Prema izvorima "Haareca", izraelski premijer Benjamin Netanjahu lično je blokirao glasanje u Knesetu nakon što je Hikmet Hadžijev, glavni savetnik za spoljnu politiku predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva, kontaktirao njegov kabinet. Nakon tog poziva, izraelski zvaničnici odmah su uverili svoje azerbejdžanske kolege da je ovo pitanje "skinuto sa dnevnog reda".

Ministar Sar je, pravdajući inicijativu, tada tvrdio da priznanje genocida "nije čin odmazde prema Turskoj", dodajući da "nikada nije kasno učiniti pravu stvar". Međutim, ubrzo se pokazalo da je "prava stvar" ipak podložna cenjkanju kada na scenu stupe važniji saveznici. Izraelu je očigledno strateško partnerstvo sa Alijevom postalo mnogo važnije od prkosa turskom predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu.

Azerbejdžan, blizak saveznik Turske, oštro je osudio izraelski pokušaj priznavanja genocida, nazivajući ga "iskrivljavanjem istorijskih činjenica događaja iz 1915. godine" i svođenjem složene istorije na "političku odluku bez pravne osnove".

Kako bi dodatno pokazao Izraelu da se ne igra sa ovim pitanjem, Alijev je povukao potez koji ukazuje na moguće zahlađenje odnosa. Prošle nedelje je u svojoj palati u Bakuu demonstrativno ugostio palestinskog premijera Mohameda Mustafu. U zvaničnom saopštenju nakon sastanka, azerbejdžansko predsedništvo naglasilo je podršku uspostavljanju palestinske države sa Istočnim Jerusalimom kao glavnim gradom (koristeći arapski naziv Al-Kuds al-Šarif), najavivši dalju pomoć agenciji UNRWA i izgradnju škole na Zapadnoj obali.

Ovaj diplomatski udar očigledno je bio dovoljan da Netanjahu shvati poruku i "zamrzne" pitanje istorijske pravde prema Jermenima.

Razlog za ovakvu popustljivost Izraela leži u dubokim vojnim i ekonomskim vezama. Poslednjih godina Izrael posmatra Baku kao jednog od svojih najvažnijih međunarodnih partnera. Tokom rata između Jermenije i Azerbejdžana, koji je okončan prošle godine, Izrael je azerbejdžanskoj vojsci pružio značajnu pomoć u naoružanju.

Istrage su pokazale da Azerbejdžan redovno uvozi izraelsko oružje preko vazdušne baze Ovda, dok su američki mediji ranije izveštavali da je Izrael čak slao specijalne snage u Azerbejdžan kako bi izvodile operacije protiv Irana.

Iako pokušaji priznavanja jermenskog genocida u Izraelu traju još od 2011. godine, svaki put su završavali neuspešno. Ranije su izraelske vlasti tražile da se reč "genocid" ublaži u "tragedija" ili "zločini", a sada je, prema kritičarima, postalo jasno da pitanje istorijske istine u Knesetu zavisi od toga ko je trenutno ljut, a sa kim se trguje oružjem.

*Naslovna fotografija:Shutterstock/Roman Yanushevsky