Odmazda kao oružje: Kako režim u Teheranu mobilizuje pristalice nakon smrti Hamneija?

Političari, mediji pod kontrolom države i novi vrhovni lider zemlje, javno su pozvali na odmazdu kako bi se osvetila Hamneijeva smrt.

Na prvoj sednici iranskog parlamenta uživo održanoj nakon početka rata, poslanici su mahali crvenim zastavama sa porukama poziva na osvetu, prema fotografijama koje su objavili iranski mediji.

Više od 180 od ukupno 290 članova parlamenta podržalo je zahteve za odmazdom.

Pozivi na osvetu nisu ograničeni samo na parlament. Mediji naklonjeni vlastima takođe ih snažno promovišu.

Konzervativni dnevni list Hamšahri objavio je u subotu ono što je nazvao "listom za odstrel" pod naslovom: "Odmazda je neizbežna."

Na listi se nalazi 13 zapadnih političara i vojnih zvaničnika, uključujući ministre spoljnih poslova i odbrane, komandanta Centralne komande američke vojske (CENTCOM) i nemačkog kancelara Fridriha Merca.

Psihološki rat

- Ove pretnje ne bi trebalo jednostavno odbaciti kao političku retoriku - rekao je za DW pravni stručnjak i istraživač ljudskih prava Moen Kazaeli.

- Istovremeno, važno je napraviti razliku između sposobnosti, namere i stvarne mogućnosti da se takve pretnje sprovedu.

Kazaeli je rekao da iranska vlada kroz svoju retoriku pokušava da ostvari nekoliko ciljeva.

Značajan deo pretnji može se posmatrati kao oblik psihološkog rata i strategije odvraćanja, rekao je on, dodajući da režim pokušava da oslabljen vojni i bezbednosni aparat predstavi kao snažan i operativan.

Istovremeno, Iran šalje poruku da bi mogao da pribegne terorističkim metodama ukoliko se međunarodni pritisak nastavi, pretnji koja se, imajući u vidu istoriju operacija Islamske Republike u inostranstvu, ne može u potpunosti odbaciti, naglasio je Kazaeli.

List Hamšahri, koji je u vlasništvu gradske uprave Teherana, smatra se bliskim konzervativnom političkom krugu.

Spada među delove iranskog establišmenta koji se snažno protive pregovorima sa Sjedinjenim Američkim Državama i održavaju bliske veze sa Iranskom revolucionarnom gardom (IRGC), najmoćnijom vojnom institucijom u zemlji.

Pokazivanje podrške režimu

Iranski politički aktivista Reza Alijani smatra da su komemoracije povodom smrti ajatolaha Alija Hamneija imale i političku svrhu.

U razgovoru za DW rekao je da je rukovodstvo pokušalo da iskoristi ceremonije žalosti za svoje političke ciljeve.

Prema njegovom mišljenju, događaji su imali za cilj da pokažu podršku vladajućem sistemu, skrenu pažnju sa vojnih neuspeha i opravdaju nastavak sukoba pod parolom osvete.

Novi vrhovni lider Irana, Modžtaba Hamnei, odmah nakon sahrane svog oca ponovio je tu poruku. Umesto naglašavanja pomirenja ili obnove nakon višemesečnog rata, on je fokus stavio na osvetu.

Dan nakon završetka nedelju dana dugih ceremonija žalosti, u saopštenju objavljenom u njegovo ime obećano je da će se nastaviti put ubijenog lidera.

- Zaklinjemo se da ćemo osvetiti tvoju nevinu krv i krv svih mučenika ova dva rata protiv kriminalnih i nečasnih ubica - navodi se u saopštenju.

Ko je ciljna publika?

- Jedna od najvažnijih ciljnih grupa ovih pretnji jesu sami pristalice režima - rekao je pravni stručnjak Kazaeli.

- Godinama Islamska Republika na vojne poraze ili bezbednosne neuspehe odgovara pojačanim pretnjama. Cilj je stvaranje utiska da režim i dalje ostaje odlučan i sposoban da sprovede osvetu - istakao je on.

Dodao je: "Za deo baze koja podržava vlast, ovaj narativ i dalje deluje uverljivo i dodatno se učvršćuje državnom propagandom."

Istovremeno, poruke su namenjene i međunarodnoj publici. Prema Kazaeliju, mete nisu samo zapadne vlade, već i protivnici Islamske Republike u inostranstvu, uključujući iranske novinare, političke aktiviste, borce za ljudska prava i opozicionare u egzilu.

Uticaj ove retorike na javni diskurs vidljiv je i u reakcijama na nedavnu smrt republikanskog američkog senatora Lindzija Grejema.

Iranska državna televizija i nekoliko provladinih Telegram kanala komentarisali su njegovu smrt izražavajući zadovoljstvo, a u nekim slučajevima i otvoreno slavlje.

Grejem je bio među američkim političarima koji su poslednjih godina podržavali politiku "maksimalnog pritiska" prema Iranu i koji su dugo pozivali na vojne udare i bombardovanje Irana.