Rusija na ivici pucanja? Putin povukao očajnički potez, gorivo nestaje, a redovi na pumpama sve duži

Nova mera prvi put obuhvata i same proizvođače goriva, koji su do sada bili izuzeti iz ranijih ograničenja izvoza. Izuzetak ostaju samo isporuke po ranije zaključenim međudržavnim ugovorima, poput sporazuma sa Mongolijom.

Odluka Kremlja usledila je nakon serije uspešnih ukrajinskih udara tokom juna i početkom jula, kada su pogođene gotovo sve najveće ruske rafinerije koje su do tada bile pošteđene. Među njima je i rafinerija u Omsku, najveća u Rusiji, koja je napadnuta 6. jula sa udaljenosti većoj od 2.500 kilometara.

Prema navodima ukrajinskog Generalštaba, prvi put od početka rata pogođeno je svih 11 najvećih ruskih proizvođača benzina. Samo tokom noći između 7. i 8. jula meta su bile rafinerija u Saratovu, kompleksi TANECO i TAIF-NK u Tatarstanu, kao i pumpna stanica kompanije Transnjeft kod Ufe, što ukazuje na koordinisanu kampanju usmerenu na rafinerije, petrohemijsku industriju i naftovode.

Veliki deo kapaciteta van funkcije

Procene o razmerama štete razlikuju se. Prema Reutersu i pojedinim energetskim analitičarima, između 25 i 30 odsto ruskih rafinerijskih kapaciteta trenutno je trajno ili privremeno van pogona, dok ukrajinski zvaničnici tvrde da je pogođeno čak 45 procenata ukupnih kapaciteta.

Među najteže oštećenim postrojenjima nalaze se rafinerije u Rjazanju, Moskvi i kompleks KINEF, dok je rafinerija u Omsku potpuno zaustavila rad nakon što su oštećene ključne proizvodne jedinice koje čine oko tri četvrtine njenog kapaciteta.

Izvoz se prepolovio, nestašice se šire

Posledice su već vidljive na izvozu. Morski izvoz ruskog dizela i gasnog ulja u junu pao je za 39 odsto u odnosu na maj i za čak 46 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine. U prvim danima jula izvoz je dodatno pao na oko 187.000 barela dnevno, što je višestruko manje nego u istom periodu prošle godine.

Rusija je do sada pokrivala oko 11 odsto svetske ponude dizela i bila drugi najveći svetski izvoznik, odmah iza Sjedinjenih Američkih Država. Najviše bi posledice mogle da osete zemlje koje najviše uvoze rusko gorivo, pre svega Turska i Brazil, ali i Maroko, Egipat i Senegal.

Redovi na pumpama uprkos tvrdnjama Kremlja

Iako ruski predsednik Vladimir Putin tvrdi da država raspolaže rezervama od oko 1,7 miliona tona benzina, iz brojnih ruskih regiona stižu snimci dugih redova na benzinskim pumpama.

Prema navodima nezavisnih medija, nestašice su zahvatile gotovo celu zemlju. Ograničenja prodaje goriva uvedena su u desetinama regiona, dok su pojedine oblasti proglasile vanrednu situaciju zbog problema u snabdevanju.

Moskva traži rešenje u uvozu

Kako bi ublažila krizu, Rusija planira uvoz goriva iz Indije, Belorusije i Kazahstana, uz mogućnost da mesečno uveze i do 400.000 tona. Razmatra se i privremeno snižavanje standarda kvaliteta goriva sa Euro 5 na Euro 3 kako bi se povećala dostupnost na domaćem tržištu.

Analitičari ocenjuju da će naredne nedelje biti ključne i da bi zabrana izvoza mogla da ostane na snazi i posle 31. jula ukoliko popravka oštećenih rafinerija ne bude tekla planiranim tempom.

FOTO: BETA/AP/Gavriil Grigorov