Deca-zločinci: Države traže odgovor na problem kriminalaca mlađih od 14 godina

Jedan od najpoznatijih primera dogodio se u Švedskoj, gde je 13-godišnji dečak 2024. godine, prema navodima iz istrage, preko šifrovane aplikacije dobio instrukcije da izvede oružani napad na zgradu izraelske kompanije Elbit Systems u Geteborgu. Za izvršenje zadatka obećano mu je oko 19.000 dolara. Dečak je ubrzo uhapšen, ali nije krivično odgovarao jer je bio mlađi od tadašnje granice krivične odgovornosti od 15 godina.

Slične rasprave vode se i u drugim državama. Argentina je ove godine snizila granicu krivične odgovornosti sa 16 na 14 godina, dok Maldivi razmatraju spuštanje sa 15 na 12 godina. U Švedskoj su uvedene strože kazne za maloletnike, a razmatra se i spuštanje granice na 14 godina. Istovremeno, u Severnoj Irskoj odbijen je predlog da se postojeća granica poveća sa 10 na 14 godina.

Povod za ovakve inicijative često su teški zločini u koje su umešana deca. Na Filipinima je 14-godišnjak optužen za učešće u pucnjavi u školi u kojoj su poginule tri osobe, dok je u Argentini javnost bila potresena slučajem 15-godišnjaka koji je, prema optužnici, za novčanu naknadu ubio radnika benzinske pumpe.

Iako pojedine zemlje beleže porast nasilnih dela među maloletnicima, stručnjaci upozoravaju da dugoročni trendovi nisu toliko dramatični kako se često predstavlja. Podsećaju da je u mnogim razvijenim državama maloletnička delinkvencija decenijama bila u padu, a da je tek poslednjih godina zabeležen određeni rast.

Posebno se ističe pitanje uzrasta u kojem dete može da snosi punu krivičnu odgovornost. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta preporučuje da ta granica ne bude niža od 14 godina, uz obrazloženje da deca mlađeg uzrasta još nisu dovoljno emocionalno i psihološki razvijena da u potpunosti razumeju posledice svojih postupaka. Naučna istraživanja pokazuju da se deo mozga zadužen za kontrolu impulsa, donošenje odluka i procenu rizika razvija tokom čitave adolescencije.

Ipak, politički pritisci često vode ka strožem kažnjavanju maloletnika. Zagovornici niže starosne granice tvrde da kriminalne grupe upravo zbog postojećih zakona sve češće angažuju decu kao izvršioce ubistava, oružanih napada i trgovine drogom.

Takva praksa posebno je izražena u Kolumbiji, gde naoružane i kriminalne grupe godinama regrutuju decu poznatu kao "mali vojnici". Prema podacima vlasti, tokom 2024. godine više od 400 maloletnika bilo je uključeno u oružane grupe, dok stručnjaci smatraju da je stvarni broj znatno veći. Slični trendovi primećeni su i u evropskim gradovima poput Marseja, gde bande koriste adolescente kao izviđače i izvršioce nasilnih dela.

Međutim, brojna istraživanja pokazuju da snižavanje granice krivične odgovornosti ne smanjuje kriminal. Naprotiv, kriminalne organizacije se brzo prilagođavaju i počinju da vrbuju još mlađu decu. Istovremeno, maloletnici koji rano uđu u zatvorski sistem imaju veći rizik da ponovo počine krivična dela.

Stručnjaci zato smatraju da bi fokus trebalo da bude na prevenciji, rehabilitaciji i socijalnoj podršci, kroz obrazovanje, rad sa porodicama, mentorske programe i pomoć socijalnih službi. Istovremeno, predlažu znatno strože kažnjavanje odraslih koji organizuju i koriste decu za izvršavanje krivičnih dela.

Primer iz Švedske pokazuje i drugi problem - dok su tinejdžeri koji su učestvovali u napadu osuđeni na zatvorske kazne, osoba koja je preko interneta organizovala čitavu akciju i vrbovala trinaestogodišnjaka nikada nije identifikovana. Upravo zbog toga stručnjaci upozoravaju da se borba protiv organizovanog kriminala ne može svesti na strože kažnjavanje dece, već na razbijanje mreža koje njima manipulišu i iskorišćavaju ih za najteža krivična dela.