Kremlj u problemu: Vojska će okrenuti oružje protiv vlasti?

Usred leta, moskovske železničke stanice za vozove koji idu ka jugu obično su prepune turista. U protekle četiri godine, rasejani roditelji i deca, gledajući u daljinu ka obećanju mora, delili su perone sa muškarcima u vojnim uniformama.

Ali ovog leta, atmosfera na stanicama je potpuno drugačija. Vozovi koji idu ka Krimu su jezivo prazni, vojne uniforme su mnogo vidljivije, a anksioznost je svuda. Kao i u ostatku Rusije, glavne teme razgovora su nestašica goriva, napadi dronovima, prekidi interneta i mogućnost novog talasa mobilizacije.

Zabrinutost zbog mobilizacije

Rusi nisu bili ovako zabrinuti od prve mobilizacije rezervista za rat u Ukrajini 2022. godine, piše "The Economist". Fondacija za javno mnjenje (FOM), istraživačka agencija bliska Kremlju, objavila je 2. jula podatke prema kojima je 55 odsto ispitanika reklo da su njihovi rođaci i kolege zabrinuti, u poređenju sa 40 odsto godinu dana ranije.

Društveni ugovor koji je godinama vladao u Rusiji – prema kojem su građani držali distancu od politike, a vlada ih je zauzvrat ostavljala na miru – više ne postoji, procenjuje "The Economist". Rat se vratio u Rusiju, gde je i počeo, i postao je problem svih.

"Neka svi idu dođavola"

Napadi dronova, nekada ograničeni na pogranične gradove i regione Kurska i Belgoroda, sada prete većem delu zemlje. U ponedeljak su ukrajinski dronovi pogodili najveću rusku rafineriju u Omsku, oko 2.500 kilometara od linije fronta. Snabdevanje gorivom se racionalizuje širom zemlje. Vozači čekaju satima da kupe maksimalnu dnevnu količinu od 20 ili 30 litara. Brojnim benzinskim pumpama je ponestalo goriva.

Na Krimu i u Novorosijsku, gradu na Crnom moru, vlasti su zabranile maloprodaju goriva – samo vladini službenici, javne službe i preduzetnici povezani sa distributerima goriva mogu točiti gorivo. Uništena su dva naftna postrojenja u blizini Novorosijska.

Valerij, vlasnik prodavnice prehrambenih proizvoda u gradu, očekuje da će nestašica goriva izazvati poremećaje u lancu isporuke hrane i ostale logistike. Posledice su već vidljive u cenama hrane – u junu je cena krompira porasla za 4,5 odsto u odnosu na prethodni mesec. Neki poljoprivrednici upozoravaju da neće moći da obave žetvu ako nestašica goriva potraje.

U Rostovskoj oblasti, na jugu Rusije, vlasnica nekoliko tezgi koje prodaju lokalne proizvode kaže da sanja o tome da ima sopstvenu cisternu za gorivo. "Neka svi idu dođavola sa svojim idejama i velikim ambicijama", kaže ona. Pod "njima" misli na Vladimira Putina, Donalda Trampa, Volodimira Zelenskog, Emanuela Makrona i lokalne gubernatore. "Nekada smo živeli prilično dobro. Danas se samo prelazi sa jednog problema na drugi."

"Uvek isti, uvek optimističan, a dešava se i najgore"

Elena Panfilova, koja vodi fokus grupe u Moskvi, kaže da se raspoloženje ljudi menja – frustraciju zamenjuje ključajuća mržnja prema vlastima. Građani su ljuti ne samo zbog nestašice goriva i prekida mobilnog interneta, već i zbog sve većeg jaza između stvarnosti i retorike Kremlja.

"Jedini izlaz je da se borbe zaustave. Već četiri godine slušamo optimistične izveštaje da ruske snage bezbedno napreduju duž celog fronta. A kada pogledate karte, vidite da je sve zaglavljeno u ćorsokaku", kaže Valerij.

Vojska će okrenuti oružje protiv Kremlja?

Putin i dalje insistira da rat uglavnom teče po planu. "Sve funkcioniše stabilno i sa značajnim nivoom otpornosti", rekao je u nedavnom intervjuu. Njegovo jedino usputno priznanje da su se okolnosti promenile sugeriše da još uvek razmatra svoje sledeće poteze. Mnogi Rusi se plaše da će, umesto smanjenja žrtava i deeskalacije, dodatno eskalirati rat.

Sve se više govori o novoj mobilizaciji. Početkom juna, Sergej Guruljov, poslanik Dume, napisao je na društvenim mrežama da je odluka o jesenjoj mobilizaciji već doneta. Kasnije je obrisao objavu, tvrdeći da mu je nalog hakovan. "Uvek je isto – prvo se pojave glasine da će se nešto loše desiti, zatim vlasti sve poriču, i na kraju se upravo to desi", rekao je drugi Sergej, zaposleni u marketinškoj kompaniji u Nižnjem Novgorodu, istočno od Moskve. Razmišlja o preseljenju na selo, gde bi ga regruteri teže pronašli. "Odlazak u kancelariju bio bi samoubistvo", rekao je.

Mnoge njegove kolege razmišljaju o napuštanju zemlje. Diskusije o emigraciji su najintenzivnije od 2022. godine. Spekuliše se i postoje izveštaji da su pripreme za novi talas mobilizacije već u toku u Penzenskoj oblasti, jugoistočno od Moskve. Od sredine juna, stanovnici tamo izveštavaju da se muškarci pritvaraju na ulicama i tokom poseta od vrata do vrata, odvode u sabirne centre i prisiljavaju da potpisuju ugovore sa vojskom.

Užasna atmosfera

U poslednje vreme na ulicama je primetno manje muškaraca nego ranije. "Atmosfera u gradu je užasna", kaže druga Jelena, stanovnica Penze, regionalnog centra. "Zabranila sam mužu da izlazi iz kuće. Kada izlazim, zaključavam je. Držimo zavese spuštene po ceo dan", kaže Jelena.

Vojni komesar Penze, Andrej Surkov, međutim, tvrdi da su racije usmerene isključivo na pronalaženje onih koji izbegavaju vojnu službu i dezertera. I nezadovoljstvo se izražava sve otvorenije. Bivši vojnik je 25. juna objavio apel Putinu na Instagramu, tvrdeći da se vojnici muče jer odbijaju da predaju svoju zaradu komandantima ili izvršavaju praktično samoubilačke zadatke, pri čemu mnogi na kraju budu "otpisani", odnosno ubijeni. "Vladimire Vladimiroviču, obratite pažnju na ovo. Pozovite me na razgovor. U suprotnom, vojska će okrenuti oružje protiv Kremlja", rekao je vojnik.

Čovek je uhapšen, kako se i očekivalo, ali je do tada njegov video prikupio oko 20 miliona pregleda. Od vojnika do uličnih prodavaca, nezadovoljstvo raste. "Niko više ne razume o čemu se ovde radi, osim možda da bi se zadovoljio Putinov ego. Ako ljudi protestuju, završavaju u zatvoru. Sve čemu se sada možemo nadati jeste da će umreti", rekao je Sergej iz Nižnjeg Novgoroda za časopis "The Economist" .