Odluka NATO koja znači rat: Ruski avioni i dronovi biće obarani!

Prema ovoj odluci, koja je usvojena na samitu država članica u Ankari, snage NATO-a će, u slučaju potrebe, moći da obaraju ruske borbene avione u vazdušnom prostoru iznad Baltika.

Ovu informaciju je za češki portal Novinki potvrdilo i estonsko Ministarstvo odbrane.

- NATO jača svoju integrisanu misiju protivvazdušne i protivraketne odbrane, jer prelazimo sa vazdušnog nadzora na aktivnu protivvazdušnu odbranu. Novi pristup je fleksibilniji i omogućava bolju integraciju različitih komponenti i nivoa odbrane, kako bismo mogli da odgovorimo na ceo spektar pretnji iz vazduha – od dronova do balističkih raketa, izjavila je Liisa Tagel iz Odeljenja za strateške komunikacije Ministarstva odbrane Estonije.

Na direktno pitanje da li promena misije znači da će saveznički lovci moći da obaraju ruske avione koji naruše vazdušni prostor, Tagel je bila vrlo jasna.

- Snage NATO-a imaju ovlašćenje da obore sve dronove, a u slučaju nužde i avione koji narušavaju estonski vazdušni prostor. Naša reakcija biće proporcionalna nivou pretnje, poručila je.

Misija Baltic Air Policing u baltičkim zemljama sprovodi se još od 2004. godine, a pokrenuta je neposredno nakon ulaska Estonije, Litvanije i Letonije u NATO. S obzirom na to da nijedna od ovih država ne raspolaže sopstvenim borbenim avionima, njihov vazdušni prostor patroliraju borbeni avioni drugih savezničkih zemalja.

Jedna od glavnih obaveza pilota do sada bila je praćenje ruskih vojnih aviona u blizini granica baltičkih zemalja. Kako je za Rojters izjavio litvanski predsednik Gitanas Nausėda, prvobitna verzija misije bila je osmišljena za "mirnodopski period", koji danas "više nije u potpunosti miran".

Estonski ministar odbrane Hano Pevkur za tamošnju televiziju ERR naglasio je da se nova pravila odnose i na obaranje dronova, te pojasnio kako će izgledati proces donošenja odluke u vazduhu.

- Piloti više ne moraju da komuniciraju sa glavnim gradom. Komandni centar će odrediti da se prvo, na primer pomoću radara, identifikuje leteći objekat. Pilot ga zatim identifikuje vizuelno i čim se potvrdi da se kolateralna šteta na tlu može sprečiti ili svesti na minimum, više ne postoje nikakva ograničenja koja bi sprečila pilota da pritisne dugme, objasnio je Pevkur.

Prema rečima estonskog ministra spoljnih poslova Margusa Cahkne, Estonija je na ovoj promeni radila od septembra prošle godine.

Tada su tri ruska borbena aviona MiG-31 narušila estonski vazdušni prostor, u kojem su provela punih 12 minuta pre nego što su ih presreli i oterali italijanski lovci F-35. Estonija je nakon tog incidenta aktivirala Član 4. Severnoatlantskog ugovora, koji pokreće hitne konsultacije među saveznicima, što je na kraju rezultiralo ovom oštrom promenom NATO pravila na Baltiku.