Kako hakeri mesecima analiziraju firme pre nego što ukradu milione

Analiza kompanije Flare, o kojoj piše Bleeping Computer, pokazuje da se iza ovakvih napada krije čitava infrastruktura čiji je cilj da prevaranti što uverljivije dođu do novca kompanija.

Istraživači navode da je lažni mejl samo završni korak mnogo složenijeg procesa. Sajber-kriminalci prethodno grade ili iznajmljuju potrebnu infrastrukturu, proučavaju način poslovanja kompanija i detaljno analiziraju njihove finansijske procese kako bi prevara izgledala što uverljivije.

Napadi najčešće počinju kompromitovanjem korporativnih naloga na klaud platformama, poput Microsoft Office 365. Nakon što steknu pristup, napadači analiziraju organizacionu strukturu kompanije, internu komunikaciju i prepisku sa dobavljačima. Posebna pažnja usmerena je na rukovodioce i zaposlene u finansijskim sektorima, jer upravo njihovi nalozi otkrivaju informacije o fakturama, rokovima plaćanja i novčanim tokovima, prenosi PC Press.

Zbog toga su ovakve prevare izuzetno teško uočljive. Lažni zahtevi za uplatu stižu sa stvarnih, kompromitovanih mejl adresa i ubacuju se u postojeće poslovne prepiske, uz korišćenje pravih imena zaposlenih i brojeva faktura, zbog čega deluju potpuno legitimno.

Analiza diskusija na forumima mračnog veba pokazuje da napadači mnogo više pažnje posvećuju psihologiji prevare nego samom tehničkom delu napada. U jednoj od rasprava korisnik pod pseudonimom Bigjack razmenjuje iskustva o tome kada je najbolje poslati lažnu fakturu, kako stvoriti osećaj hitnosti i koje informacije iz kompromitovanog sandučeta mogu da se iskoriste za povećanje verodostojnosti.

Drugi učesnici foruma savetuju da je ključno presresti proces odobravanja plaćanja i identifikovati osobu koja donosi konačnu odluku o isplati. Haker koji koristi nadimak Neoresu tvrdi da se u prevarama sve češće koriste specijalizovani pozivni centri čiji operateri telefonskim pozivima vrše dodatni pritisak na zaposlene kako bi ubrzali realizaciju uplata.

Slične metode potvrđuje i korisnik Capita, koji navodi da godinama sprovodi ovakve prevare u Nemačkoj, Austriji i Finskoj. Prema njegovim tvrdnjama, jedan od najvećih izazova za kriminalne grupe predstavlja izvlačenje ukradenog novca, zbog čega aktivno traže takozvane finansijske mule - osobe sa čistim poslovnim računima preko kojih se sredstva brzo prebacuju i prikriva trag novca.

Podaci sa mračnog veba pokazuju da sajber-kriminalci sve intenzivnije koriste i veštačku inteligenciju. Haker poznat pod nadimkom Blackhatpakistan navodi da AI služi za kreiranje uverljive poslovne korespondencije i verno oponašanje načina pisanja direktora, menadžera i drugih zaposlenih.

Za razliku od ranijih kampanja koje su koristile ograničen broj šablona, alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji danas mogu da generišu hiljade različitih verzija mejlova, faktura i drugih poslovnih dokumenata, što znatno otežava njihovo otkrivanje.

Na forumima se promovišu i specijalizovani alati koji automatski stvaraju čitave lance lažnih razgovora, omogućavajući napadačima da se gotovo neprimetno ubace u postojeću prepisku i pošalju zahtev za plaćanje koji izgleda kao deo redovne poslovne komunikacije. Takav pristup predstavlja veliki izazov za tradicionalne sisteme zaštite koji se uglavnom oslanjaju na prepoznavanje sumnjivih obrazaca u tekstu.

Stručnjaci upozoravaju da odbrana od ovakvih napada mora da počne mnogo pre nego što lažna faktura stigne u elektronsko sanduče zaposlenih. Poseban rizik predstavljaju periodi godišnjih odmora i odsustava, kada kriminalci ciljano koriste smanjenu kontrolu i promene u procedurama odobravanja plaćanja.

Efikasna zaštita podrazumeva redovnu obuku rukovodilaca i zaposlenih u finansijskim sektorima kako bi prepoznali AI-generisane poruke, dipfejk sadržaje i taktike koje koriste lažni pozivni centri.

Kompanija Flare navodi da organizacijama može pomoći kontinuiranim praćenjem kompromitovanih korisničkih naloga, procurelih akreditiva zaposlenih i aktivnosti na mračnom vebu. Na taj način bezbednosni timovi mogu na vreme da resetuju lozinke, prekinu kompromitovane sesije i spreče finansijsku štetu pre nego što napadači uspeju da realizuju prevaru.