Šta je štetnije - pivo ili vino? Veliko istraživanje na 340.000 ljudi dalo vrlo jasan odgovor

Dosadašnja istraživanja pokazala su da je prekomerna konzumacija alkohola povezana sa lošijim zdravstvenim ishodima bez obzira na vrstu pića. Međutim, novo istraživanje sugeriše da efekti male do umerene konzumacije mogu zavisiti od toga koju vrstu alkohola ljudi piju.

Žestoka alkoholna pića, pivo i sajder povezani su sa većim rizikom od smrtnosti, dok je vino povezano sa manjim rizikom.

Na primer, osobe koje umereno piju vino imale su 21 odsto manji rizik od smrti usled kardiovaskularnih bolesti, dok je čak i mala konzumacija drugih vrsta alkoholnih pića bila povezana sa devet odsto većim rizikom, prenosi Euronews.

- Ovi rezultati odnose se na opštu populaciju, a kod pojedinih grupa sa povećanim rizikom, poput osoba sa hroničnim bolestima ili kardiovaskularnim oboljenjima, rizici bi mogli biti još veći - rekla je glavna autorka studije Zhangling Čen.

Kako je sprovedeno istraživanje?

Rezultati se zasnivaju na podacima više od 340.000 odraslih osoba iz Velike Britanije, prikupljenim u okviru projekta UK Biobank između 2006. i 2022. godine.

Učesnici su svrstani u grupe prema količini unetog alkohola, izraženoj u gramima čistog alkohola na dnevnom i nedeljnom nivou, a njihovo zdravstveno stanje praćeno je u proseku duže od 13 godina.

U poređenju sa osobama koje ne piju ili alkohol konzumiraju samo povremeno, oni koji su pili velike količine alkohola imali su:

- 24 odsto veći rizik od smrti iz bilo kog uzroka,
- 36 odsto veći rizik od smrti od raka,
- 14 odsto veći rizik od smrti usled bolesti srca.

Kod osoba koje su pile male do umerene količine alkohola pojavile su se značajne razlike u zavisnosti od vrste pića. Konzumacija vina bila je povezana sa manjim rizikom od smrti, a ispijanje žestokih alkoholnih pića, piva ili sajdera sa većim.

- Naši rezultati pomažu da se razjasne dosadašnji oprečni nalazi o maloj i umerenoj konzumaciji alkohola. Oni ukazuju na to da zdravstveni rizici ne zavise samo od količine popijenog alkohola, već i od vrste pića - rekla je Čen.

Zašto vino može imati drugačiji efekat?

Istraživači smatraju da bi razlike mogle biti posledica jedinjenja koja se nalaze u vinu, poput polifenola i antioksidanasa, ali i ukupnog načina života ljudi koji ga konzumiraju.

Vino se najčešće pije uz obroke i češće ga biraju osobe koje se zdravije hrane, dok su pivo, sajder i žestoka pića češće povezani sa lošijim prehrambenim navikama i drugim faktorima rizika.

- Sve zajedno ukazuje na to da vrsta alkohola, način na koji se konzumira i životne navike povezane s njim doprinose uočenim razlikama u riziku od smrtnosti - rekla je Čen.

Istraživanje ima i ograničenja

Autori naglašavaju da je reč o opservacionom istraživanju, što znači da ono ne može dokazati uzročno-posledičnu vezu.

Pored toga, učesnici su podatke o konzumaciji alkohola prijavili samo na početku istraživanja, bez praćenja eventualnih promena tokom godina.

Takođe, učesnici projekta UK Biobank uglavnom su zdraviji i boljeg materijalnog statusa od prosečne populacije, pa se rezultati ne mogu u potpunosti primeniti na sve ljude. Zbog toga istraživači smatraju da su potrebna klinička ispitivanja kako bi se preciznije utvrdili efekti različitih vrsta alkohola.

Ovo istraživanje nadovezuje se na sve veći broj studija koje pokazuju da čak i umerena konzumacija alkohola može predstavljati zdravstveni rizik.