Rusija preti Belorusiji? Otkriveni novi zahtevi Kremlja za Lukašenka

Prema pisanju lista Wall Street Journal, pozivajući se na ruske i evropske zvaničnike, Moskva od Minska traži da omogući ruskim snagama aktivnije korišćenje beloruske teritorije za vojne operacije protiv Ukrajine. Među zahtevima je i dozvola za lansiranje dronova sa teritorije Belorusije, kao i otvaranje novog pravca pritiska ka zapadu kako bi Ukrajina bila primorana da deo svojih snaga prebaci sa glavnih linija fronta na granicu sa Belorusijom.

Bivši ruski obaveštajni oficir upoznat sa situacijom rekao je za WSJ da Kremlj preti obustavom finansijske pomoći Belorusiji ukoliko Lukašenko ne pristane na nove zahteve Moskve.

Istovremeno, ruske vlasti nastavljaju da predstavljaju Ukrajinu kao bezbednosnu pretnju za Belorusiju. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da će Rusija uvek stajati uz Belorusiju i štititi je od svih pretnji, uključujući one koje dolaze iz Ukrajine, ističući da su dve zemlje bliski bezbednosni i ekonomski saveznici.

Međutim, Lukašenko od početka rata 2022. godine izbegava da dozvoli potpuno angažovanje beloruskih oružanih snaga u ruskim operacijama u Ukrajini, kao i masovnu mobilizaciju građana za potrebe ruske vojske.

U međuvremenu, najviši ruski zvaničnici ponovili su da Moskva ne planira direktne pregovore sa Kijevom i da ostaje privržena svojim maksimalnim ratnim ciljevima.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev izjavio je da ruska vojska može da ostvari sve ciljeve na bojnom polju, odbacio je legitimitet ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i isključio mogućnost direktnog dijaloga sa ukrajinskim vlastima.

Sličnu poruku poslao je i ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, koji je rekao da je Moskva spremna da sasluša američke posrednike, ali da neće prihvatiti zamrzavanje trenutnih linija fronta kao osnov za pregovore.

Zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov naglasio je da Rusija ostaje privržena navodnim mirovnim planovima dogovorenim sa Sjedinjenim Američkim Državama tokom samita na Aljasci 2025. godine, dok Evropsku uniju ne vidi kao relevantnog pregovaračkog partnera.

Pored ratnih izazova, Rusija se suočava i sa rastućom krizom goriva. Vlasti su prinuđene da ublaže administrativne procedure za transport goriva, dok istovremeno vode pregovore sa Kazahstanom o uvozu oko 50.000 tona benzina.

Prema oceni ISW-a, nestašice goriva u Rusiji posledica su pojačanih ukrajinskih napada na ruske rafinerije i logističku infrastrukturu, što dodatno opterećuje rusku ekonomiju i ratne kapacitete.