Novak Đoković i Imaz ponovo zajedno: "Patio je jer nije pobeđivao"

Biće to četvrto izdanje humanitarnog turnira „Amor & Paz y Amigos“, koji se održava uz podršku Teniskih saveza Katalonije i Španije. Mečevi će trajati po pola sata, a svakog dana igraće se po tri susreta. Međutim, pre nego što izađu na teren, učesnici će ostaviti rekete po strani i upoznati se sa suštinom ovog turnira.

Takmičenje je namenjeno deci, jer svi teniseri pripadaju kategoriji do 12 godina, ali će roditelji imati podjednako važnu ulogu. Razgovori sa decom i roditeljima, koji će se održavati rano ujutru i biti posvećeni upravljanju emocijama i mentalnom zdravlju, biće mnogo važniji od bilo kog poena, gema ili seta.

- Ponekad se prema deci ponašamo kao da su šampioni. Time im se daje velika pažnja koja može duboko da ih obeleži, pa počnu da veruju da su njihovi rezultati ono što ih određuje, umesto da budu svesni da su ljudi kao i svi drugi - kaže Pepe Imaz za La Vanguardia.

Bivši teniser, koji se već godinama bavi vođenjem tenisera i, pre svega, njihovim mentalnim razvojem - među njima je tokom čitave decenije radio i sa Novakom Đokovićem - naglašava da roditelji, „uvek u želji da svojoj deci pruže najbolje“, ne bi trebalo da se ponašaju kao treneri i procenjuju kako njihovo dete igra, već da ga slušaju i budu mu emocionalna podrška.

- Dete se oseća kao da ga osuđuju i nesvesno sebi nanosi ogromnu štetu. Ti blokovi ostaju u njemu - upozorava Imaz na ono što naziva „otrovom“, koji godinama kasnije može da preraste u „strah i depresiju“.

- Pokušao sam da oduzmem sebi život. Što sam više osvajao, manje su voleli mene, a više lik koji sam predstavljao.

Dobro poznaje taj štetni proces jer ga je i sam prošao. Kao tinejdžer i teniser počeo je da se oseća „kao go*no“ i razmišljao je o samoubistvu.

- Moje iskustvo je moje stradanje. Pokušao sam da okončam život. Bio sam bulimičan. Iza svega je nedostajalo ljubavi, a ja sam je tražio kroz pobede - priseća se trener.

Sa 17 godina je, kako kaže, „doživeo potpuni slom“ i proveo dve godine u samouništenju.

Kasnije se ponovo takmičio na velikim teniskim pozornicama, poput Rolan Garosa i Vimbldona, ali se sa 23 godine povukao jer je imao osećaj da ljudi „pre vide tenisera nego osobu“.

- Što sam više osvajao, manje su voleli mene, a više lik koji sam predstavljao - žali se Imaz.

Trener, koji je radio i sa teniserkama poput Hantuhove, Penete i Janković, a danas drži i onlajn kurseve, smatra da se sa frustracijom suočavaju i oni koji nikada nisu stigli do vrha i najbolji na svetu.

- Frustracija postoji i kod onoga ko nije stigao do elite i kod broja jedan na svetu. Ako izgubi finale grend slema, bes takođe može da bude ogroman - kaže Imaz.

- Novčana nagrada ne hrani njegove emocije. Sportski uspeh te ne spašava - dodaje on, koji je izbliza pratio mentalnu transformaciju Novaka Đokovića. Srpski as je, prema njegovim rečima, „mnogo radio na tom aspektu“, naročito nakon prvih godina karijere, kada je „patio jer nije pobeđivao“.

Naslovna fotografija: Instagram/pepeimaz_amorypaz