Federer, Nadal i Đoković odavno je trebalo da budu prošlost: Ovo su igrači koji nisu uspeli da ih naslede

Jedna za drugom, pojavljivale su se mlade zvezde sa plasmanom, talentom i rezultatima pa se činilo da se tenis približava smeni generacija. Da je došao i taj trenutak, posle gotovo dve decenije. Ta tranzicija se pokazala mnogo komplikovanijom nego što se očekivalo. Očekivalo se da će Veliku trojku naslediti nova Velika trojka. To se nikada nije dogodilo. 

Neki su bili neverovatno blizu, dok su drugi na kraju uspeli da naprave proboj posle godina razočaranja. Dominik Tim je pobeđivao članove Velike trojke na putu do osvajanja Grend slem titule, Danil Medvedev je stigao do prvog mesta na ATP listi i osvojio US open, dok je Aleksander Zverev pretrpeo tri poraza u finalima Grend slemova pre nego što je konačno osvojio svoj prvi veliki trofej na Rolan Garosu 2026. godine.Drugi su ta očekivanja nosili još ranije tokom ere Velike trojke. Grigor Dimitrov je dobio nadimak "Bebi Federer" i smatran je jednim od prirodno najtalentovanijih igrača svoje generacije, a Kei Nišikori postao je prvi azijski teniser koji je u Open eri stigao do finala Grend slema. Mateo Beretini se kasnije pojavio kao još jedan veliki kandidat, stigao je i do finala Vimbldona i probio se među prvih pet na ATP listi.

Njihove karijere najbolje oslikavaju koliko je smena generacija u muškom tenisu bila neizvesna i koliko se dugo čekalo na naslednike Velike trojke. Povrede, oscilacije u formi, loš tajming, ali i neverovatna dugovečnost Federera, Nadala i Đokovića sprečili su brojne igrače da naprave očekivani iskorak. Tek su Karlos Alkaraz i Janik Siner uspeli da preuzmu vodeće uloge u eri koja je usledila. Do sada, čak o sedmorici tenisera pričalo se da će da budu naslednici Velike trojke. Ispostavilo se da ta smena generacija nije bila ni približno toliko plodonosna koliko se očekivalo.

Još 2019. godine, Medvedev je stigao do svog prvog Grend slem finala na US openu sa samo 23 godine. Na kraju je izgubio maratonski meč u pet setova od Rafaela Nadala, ali je taj rezultat došao samo nekoliko nedelja nakon što je osvojio svoju prvu Masters 1000 titulu u Sinsinatiju. Od tog trenutka, Rus je postao jedan od glavnih izazivača Velike trojke, iako je neverovatna dugovečnost Nadala i Đokovića nesumnjivo ograničila njegove šanse i rezultatsi potencijal u tom smislu. 
Medvedev je osvojio jednu Grend slem titulu i izgubio još pet finala na najvećim turnirima, pri čemu su mu na putu stajali Nadal, Đoković i Siner. Bio je prvi igrač van Velike četvorke koji je stigao do prvog mesta na ATP listi i postao verovatno najuspešniji igrač generacije "tranzicije". Završio je pet sezona među prvih pet, osvojio šest Masters 1000 titula i ukupno 23 ATP titule, uz još 20 izgubljenih finala.

Njegova karijera je bez sumnje izvanredna, ali će uvek postojati pitanje šta je Medvedev mogao da postigne da su Nadal i Đoković ranije počeli da padaju. Njegove najbolje godine poklopile su se sa periodom u kojem su dvojica najvećih igrača u istoriji nastavila da se takmiče na neverovatnom nivou duboko u svojim tridesetim godinama. Danil Medvedev je uspeo da uradi nešto. Da kažemo da se on u tom trenutku i najviše približio tom krugu Novak-Rafa-Federer. 

Druga velika figura generacije rođenih devedesetih Aleksander Zverev je upravo ove godine, sa svojih 28 godina osvojio svoju prvu Grend slem titulu na Rolan Garosu. Nemac je iskoristio neobično otvoren žreb, u kojem Alkaraz nije učestvovao, dok su Đoković i Siner rano eliminisani, pre nego što je u finalu pobedio Flavija Kobolija i konačno postao Grend slem šampion. 
Godinama je Nemac opisivan kao jedan od najboljih tenisera u istoriji bez Grend slem titule. Njegov rezime već je uključivao olimpijsko zlato, dve ATP Finals titule i sedam Masters 1000 trofeja, kao i više finala Grend slemova i Masters turnira. Takođe je pokazao izuzetnu konstantnost tokom skoro čitave decenije na vrhu, ostao je među prvih 10 tokom većeg dela tog perioda, osim kratkog pada nakon operacije skočnog zgloba 2022. godine.

Te je i Zverev uz Medvedeva bio jedan od tenisera za koje se pričalo da mogu da naslede Veliku trojku. Njegova prva Grend slem titula promenila je percepciju njegove karijere, mada ima 28 godina i, i dalje ima vremena da osvoji još velikih trofeja i dodatno ojača već sjajan rezime dostojan Kuće slavnih.

Dve godine mlađi od Medvedeva i godinu dana mlađi od Zvereva, Stefanos Cicipas se isto brzo pojavio kao jedna od glavnih figura nove generacije. Njegov jednoručni bekhend i prepoznatljiva igra na svim podlogama pomogli su mu da postane jedan od najprepoznatljivijih igrača na Turu, ostvario je i pobede nad sva tri člana Velike trojke i time pokazao da može da se takmiči na najvišem nivou. 

Grk je stigao do trećeg mesta na ATP listi, dva Grend slem finala i osvojio tri Masters 1000 titule, sakupio je ukupno 13 ATP trofeja. Takođe je razvio zanimljivo rivalstvo sa Medvedevom i Zverevom, formirao je trio za koji su mnogi očekivali da će dominirati muškim tenisom kada se Federer, Nadal i Đoković konačno povuku. 
Prisetimo se šta je rekao Grk izjavio 2021. godine: Trenutno postoji samo jedan veliki igrač: "Novak Đoković. On je i dalje najbolji na svetu. Ali Danil Medvedev, Aleksander Zverev i ja dolazimo odmah iza njega. Možemo da postanemo nova Velika trojka."

Ipak, jedno su očekivanja, a drugo realnost. Surova narodna rečenica, ali je tako.Realnost je u tom trenutku bila ta da je Medvedev osvojio jedan veliki trofej, Zverev je čekao do 2026. godine, Cicipas se mučio, a Alkaraz i Siner su na kraju postali pravi vodeći dvojac.

Isto tako, Nadal je osvojio Australijan open i Rolan Garos 2022. godine, pre nego što je Đoković osvojio Vimbldon i US open. Cicipas se od tada više mučio od svoja dva rivala iz generacije da održi poziciju među elitom, čak je nedavno pao i van prvih 80. Sa 28 godina, koliko Austrijanac ima, povratak u formu je i dalje moguć, ali njegova karijera je daleko od putanje koja se očekivala kada je dao predviđanje o "novoj Velikoj trojci". Našla se u totalno pogrešnom smeru. 

Dolazimo i do Dominika Tima koji je delovalo da može ozbiljno da uzdrma Veliku trojku. Osvojio je US open 2020. i stigao do 3. mesta na svetu, ali ga je ozbiljna povreda ručnog zgloba praktično izbacila iz trke za vrh. Posle povratka nikada nije uspeo da dostigne prethodni nivo. 
Tu je i Mateo Beretini. I on je u međuvremenu postao jedan od  kandidata da naudi Novaku, Rafi i Rodžeru, posebno nakon finala Vimbldona 2021. godine. Snažan servis i forhend doneli su mu 6. mesto na svetu, ali su ga česte povrede sprečile da ostane u samom vrhu.

Grigor Dimitrov je još mnogo ranije dobio je nadimak "Bebi Federer" i od njega se očekivalo da bude jedan od predvodnika nove generacije. Stigao je do 3. mesta i osvojio ATP Finals, ali nikada nije uspeo da napravi očekivani iskorak, a karijeru su mu dodatno usporile povrede i oscilacije u formi. 

Kei Nišikori je takođe bio jedan od prvih ozbiljnih izazivača Velike trojke i stigao do finala US opena 2014. godine, kao i do 4. mesta na ATP listi. Međutim, brojne povrede sprečile su ga da dugo ostane na tom nivou i osvoji Grend slem titulu. 
I tako se generacija za generacijom smenjivala, ali naslednik Velike trojke nije dolazio. Tim je zaustavljen povredom, Beretini takođe, Dimitrov i Cicipas nisu uspeli da održe kontinuitet, dok su Medvedev i Zverev, uprkos dobrim rezultatima, dugo čekali svoj trenutak na najvećoj sceni.

Na kraju, ispostavilo se da smena generacija nije bila ni približno toliko plodonosna koliko se očekivalo. Umesto nove Velike trojke, muški tenis dobio je novi dvojac, Karlosa Alkaraza i Janika Sinera, koji su konačno preuzeli uloge glavnih aktera ere posle Federera, Nadala i Đokovića.